Vodonik kao gorivo budućnosti - Šta sve može da zameni i gde je na tom polju Srbija

Nestabilnost cena tradicionalnih fosilnih energenata na globalnom tržištu i zavisnost od njih otvorili su ponovo pitanje njihove alternative. Mnogi kao gorivo budućnosti vide vodonik, a predstavnik Klastera za razvoj vodoničnih projekata u Srbiji Aleksandar Latinović za portal N1 kaže da je to zato što je vodonik medijum za skladištenje energije i jer trenutno ne postoji bolja ideja kako ćemo sezonski skladištiti energiju.

- Vodonik je prepoznat kao energent budućnosti zato što on predstavlja neku vrstu skladišta električne energije, a to je bitno zbog varijabilnih izvora energije, kao što su vetar i sunce, i sezonske preraspodele tih izvora. Pogotovo solarne energije koja je prisutna tokom dela godine kada je manja potrošnja električne energije - objašnjava.

Ideja je, kako kaže Latinović, da kada imamo višak električne energije iz tih izvora - proizvodimo vodonik, skladištimo ga i koristimo ga kao energent u toku godine kada nema dovoljno varijabilnih izvora energije.

- U onom momentu kada Evropa pređe na obnovljive izvore energije, biće problem kako da se energija skladišti i kako ponovo posle da se koristi. Vodonik tu dolazi kao jedini trenutno prepoznat način za dugoročno skladištenje energije. Mi sad već imamo i reverzibilne hidroelektrane i baterijska skladišta, ali baterijska skladišta su dnevna skladišta energije, a reverzibilne hidroelektrane mogu da budu mesečna, ali nemamo sezonska skladišta - nemamo mogućnost da energiju iz leta prenesemo na zimu. U svim strategijama EU je prepoznato da medijum za to skladištenje treba da bude vodonik, ništa drugo trenutno ne postoji što bi moglo da parira vodoniku kao sezonskom skladištu energije - ističe Latinović.

Cilj zelenog vodonika je da se proizvodi iz obnovljivih izvora energije elektrolizom vode, što znači da se koristi struja iz obnovljivih izvora energije za njegovo pravljenje, a na taj način smanjuje se i karbonski otisak. Latinović objašnjava da vodonik može da se koristi da menja prirodni gas gde god, sem u procesima gde je gas neophodan kao hemijski element.

- Gde god se koristi gas da proizvodi toplotu, a to je 70-80% primene zemnog gasa, vodonik može tu da ga menja. On može da se koristi i u transportu, postoje rešenja gde se komprimovani vodonik koristi kao gorivo na dva načina - ili u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, što je poznata tehnika, ili gorivne ćelije koje koriste električnu energiju koja pokreće dalje elektromotore na automobilu - navodi.

Goriva na bazi vodonika jako su bitna za transport, a vodonik i vodonična goriva postaju nezamenjivi za sve prevoze tereta na duge distance.

- Prekookeanski brodovi jednostavno ne mogu da koriste baterije, kao i veliki teretnjaci koji prevoze teret nekoliko stotina kilometara, nije za očekivati da kamion koji nije jeftin stoji par sati da bi se napunio. To su problemi koji muče baterije sa prevozom tereta na duge distance, tako da su tu goriva na bazi vodonika jedina alternativa poslednjih godina - objašnjava stručnjak.

Vodonik je prepoznat i kao jedan od energenata u Strategiji razvoja energetike do 2040. godine, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da se Srbija priprema za primenu zelenog vodonika u industrijskom i transportnom sektoru.

Ministarstvo je obezbedilo da se iz fondova Evropske unije započne finansiranje pilot projekta za proizvodnju i skladištenje vodonika u Srbiji, a on je dodeljen Institutu za nuklearne nauke Vinča.

- Ove godine bi trebalo da bude izgrađeno ogledno postrojenje i ono će sa stanovišta realnih iskustava biti veoma značajno jer se Institut Vinča bavi i istaživanjima iz oblasti skladištenja vodonika, a vrlo je prisutan i u Elektroprivredi Srbije gde ispituje ložišta i sagorevanje uglja i prirodnog gasa. Institut Vinča je jedno od najboljih mesta gde će moći da se ispita i sagorevanje vodonika. Nadam se da će se oni baviti i gorivima na bazi vodonika, tako da ćemo moći da kao zemlja imamo realna iskustva na tom pilot postrojenju - navodi Latinović.

Iako, kako kaže, vodonik nije rešenje za sutra već za pet do deset godina, neophodno je da država razvije mapu puta primene vodonika u budućnosti.

- Verujem da će cena investicionih ulaganja da padne u narednih pet do deset godina, tako da bi bilo dobro da u tom periodu zaživi pilot postrojenje koje se planira u Vinči i da se bar primene dva do tri industrijska projekta koji će biti subvencionisani, kako bismo spremni dočekali trenutak kada se vodonik pojavi kao komercijalno gorivo - navodi sagovornik N1.

Postoji li zakonodavni okvir za primenu vodonika?

Trenutno se, kako je navela ministarka Đedović Handanović, radi na pripremanju zakonodavnog okvira usklađenog sa Evropskom unijom, a Latinović kaže da je potrebno da razvijemo regulativu kako će se primenjivati zeleni vodonik u transportu i energetskoj industriji.

Srbija ima potpunu regulativu koja se tiče upotrebe vodonika kao tehničkog gasa, kaže Latinović, ali to se odnosi na neke specifične situacije u industriji kada ne može da se koristi ništa drugo nego vodonik.

- Ono što kod nas, a ni u većini zemalja u regionu, nije uređeno jeste primena zelenog vodonika koji je dobijen elektrolizom vode i nemamo uopšte regulativu korišćenja tog vodonika u transportu i u energetske svrhe. Suštinski, nama treba regulativa koja će nam i ovu današnju upotrebu vodonika ozeleniti, a to znači da neko ko ima zeleni vodonik treba da ima neku beneficiju u odnosu na nekog ko koristi vodonik dobijen iz fosilnih goriva - ističe Latinović.

Naša industrija tvrdi da je već spremna za zeleni vodonik, zaključak je sa nedavno održane međunarodne konvenciji o vodoniku "Zeleni vodonik - putokaz energetske tranzicije" - navodi stručnjak.

- Međutim, potrebni su joj podsticaji kako bi sve to bilo ekonomski opravdano. Industriji su potrebni podsticaji po kilogramu proizvedenog vodonika i to su mnogo veća sredstva koja bi opteretila i budžet Srbije - kaže Latinović.

Ono što je za vodonik specifično i što usporava njegov razvoj jeste to što će postrojenja koja ga proizvode, skladište, transportuju i koriste morati specifično da se razvijaju od lokacije do lokacije, odnosno da se svakom konkretnom slučaju prilagođava postrojenje za proizvodnju vodonika, navodi Latinović.

- Kad proizvodite vodonik trenutno je 30% otpadna toplota, te će bolji projekat imati kompanije koje su blizu postrojenja ili gradova koji mogu da iskoriste tu toplotu. Sa druge strane, ako imate i potrošača u blizini, trošićete manje sredstava za transport tog vodonika. Ako imate neko postrojenje koje proizvodi zeleni CO2, kao što je recimo biogasno postrojenje ili elektrana na biomasu, vi ćete moći da proizvodite metanol sa zelenim CO2 vrlo jednostavno i jeftino zato što nećete morati da transportujete taj CO2 - navodi.

Vrlo je značajno, napominje Latinović, da se primena vodonika razvije do komercijalnog nivoa jer trenutno fabrike vodonika nisu komercijalno isplative. Širu primenu vodonika koči i to što se postrojenja koja proizvode vodonik, odnosno elektrorizeri, konstantno unapređuju, te onda nije ni za očekivati da im padne cena i da neko napravi ogromnu serijsku proizvodnju.

- Međunarodna agencija za energetiku je projektovala da ćemo negde od 2030. imati značajan pad investicionih ulaganja u postrojenja koja proizvode vodonik, a kada se uzme njihovo učešće u krajnjoj ceni proizvoda vodonika, Agencija je očekivala da za 20-ak godina inicijalna ulaganja padnu i do četiri puta. Tada će vodonik biti konkurentan fosilnim gorivima, a tada već i neće biti dovoljnih količina fosilnih goriva tako da će sam po sebi biti konkurentan - navodi sagovornik N1.