Predstavljena Preliminarna tehnička studija o primeni nuklearne energije u Srbiji

Ministarstvo rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije saopštilo je da je danas, u Privrednoj komori Srbije, predstavljena Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj primeni nuklearne energije, koja je izrađena u saradnji ovog ministarstva i konzorcijuma francuskih kompanija, na čelu sa Francuskom elektroprivredom (EDF).

Razvoj koji će sve više počivati na data centrima, veštačkoj inteligenciji, elektrifikaciji industrije i saobraćaja, znači i veće energetske potrebe, pre svega za čistom energijom, koja bi obezbeđivala i stabilnost elektroenergetskog sistema.

Ove potrebe teško je moguće zadovoljiti bez nuklearne energije, a studijom se procenjuju uslovi potrebni za razvoj programa nuklearne energije u Srbiji.

Posebni savetnik ministra rudarstva i energetike za nuklearnu energiju Miroslav Popović izjavio je da je najvažnije što studija donosi prvu mapu puta Srbije ka nuklearnoj energiji, koja je usklađena sa pristupom Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE), a koja ukazuje šta se mora uraditi i izgraditi kao preduslov za razvoj nuklearnog programa.

On je naveo da je pružen i komparativni pregled tehnoloških opcija, kako za konvencionalne, tako i za male modularne nuklearne elektrane, bez preranog zatvaranja vrata bilo kom pojedinačnom putu.

Analiza elektroenergetskog sistema ukazuje na to da bi nuklearna energija značajno doprinela stabilnosti sistema i smanjenju zavisnosti od uvoza, kao i dekarbonizaciji, rekao je Popović i dodao da su čista energija i sigurno snabdevanje potrebni za energetsku sigurnost Srbije u narednim decenijama, što je teško postići bez nuklearne energije.

Rukovodilac za razvoj poslovanja u EDF-u Antoan Gelfi rekao je da je opšti zaključak studije jasan i da nuklearna energija može biti strateška opcija za Srbiju.

EDF je, kako je preneo, pružio jasnu mapu puta za nuklearni program i strateške uvide za potencijalni novi nuklearni program Srbije, poručivši da su spremni da nastave saradnju sa Srbijom u narednoj fazi.

Aktivnosti neophodne za uspostavljanje infrastrukture nuklearnog energetskog programa, u skladu sa smernicama MAAE, raspoređene su u tri faze, sa ukupno 19 infrastrukturnih pitanja.

Faza 1 podrazumeva ispitivanje opravdanosti pristupa razvoju nuklearne energije pre donošenja odluke o pokretanju Programa nuklearne energije. 

Faza 2 podrazumeva donošenje odluke o razvoju Programa nuklearne energije koji uključuje aktivnosti vezane za izbor tipa nuklearnog reaktora, ugovaranje i izgradnju nuklearnog postrojenja.

Izgradnja se odvija u Fazi 3 i završava se kad se nuklearno postrojenje sinhronizuje sa električnom mrežom.

Do sredine 2027. trebalo bi da bude završena izrada svih studija potrebnih za donošenje informisane odluke Vlade o realizaciji nuklearnog programa.

Nakon toga, težište će biti na jačanju institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, sa ciljem da do 2032. Srbija bude spremna za izbor tehnologije i ulazak u proces ugovaranja izgradnje, kako bi oko 2040. godine nuklearna elektrana mogla da se nađe na mreži.

U fazi 1 glavne teme su razvoj zakonodavnog okvira i analiza regulatorne spremnosti i infrastrukture nuklearne sigurnosti, razvoj ljudskih resursa, analiza troškova i potencijalnih izvora finansiranja i strategije javnih nabavki za nuklearni program, sagledavanje postojećih i potrebnih industrijskih kapaciteta za izgradnju i rad nuklearne elektrane i uspostavljanje lanca snabdevanja, gde će važnu ulogu imati domaća industrija.

Posebno važna oblast delovanja u ovoj fazi nuklearnog programa biće uključivanje svih zainteresovanih strana i uspostavljanje podrške javnosti za nuklearni program.

U okviru faze 1 takođe će se razmatrati industrijski kapaciteti za proizvodnju različitih vrsta opreme za nuklearnu elektranu i učešća domaćih kompanija u izgradnji postrojenja, a biće predložena i strategija daljeg razvoja industrijskih kapaciteta u Srbiji.

Razvojem nuklearnog programa u fazi 1 i fazi 2 upravljaće Grupa za pripremu i primenu Programa nuklearne energije, kao unutrašnja jedinica u okviru Ministarstva i Međuresorna ekspertska radna grupa.

Obe grupe zajedno će činiti Nacionalno telo za sprovođenje Programa nuklearne energije, koje će vršiti ulogu organizacije za implementaciju nuklearnog programa (NEPIO).

U razgovoru je istaknuto da će srpski inženjeri, fizičari, tehničari, pravnici sa fakulteta i instituta biti glavni oslonac u razvoju nuklearnog programa, uz kontinuirano ulaganje u razvoj i usavršavanje kadrova.

Polazna osnova za institucionalizovanu saradnju različitih aktera u razvoju nuklearnog programa obezbeđena je Memorandumom o razumevanju u oblasti razvoja primene nuklearne energije u Republici Srbiji, potpisanim u julu 2024. godine, koji je pored relevantnih državnih institucija obuhvatio i više od 20 fakulteta, instituta i elektroenergetskih kompanija.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici u novembru 2024, stavljen je van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, čime je ukinut moratorijum koji je trajao više od 30 godina.

Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP) do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, kroz jedan od scenarija, nuklearna energija uvedena je u energetski miks, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW nakon 2040, dodaje se u saopštenju.

Đedović Handanović je navela da je Preliminarna tehnička studija o mirnodopskoj upotrebi nuklearne energije, koju je izradio EDF, dala preporuke za 19 ključnih koraka za razvoj nuklearnog programa koje propisuje Međunarodna agencija za atomsku energiju i da je sada potrebno nastaviti rad na razvoju prve faze nuklearnog programa.

Ministarka je ukazala na to da je na sastanku bilo reči o nastavku saradnje u narednih godinu dana, napomenuvši da je važno da se jasno definišu prioriteti, da se usaglase naredni koraci i rokovi sa jasnim ciljem, a to je završetak prve faze razvoja nuklearnog programa uz maksimalnu efikasnost.

Ona je predočila da u ovom trenutku Srbija nema zaokružen zakonski ni institucionalni okvir koji je neophodan za razvoj mirnodopskog nuklearnog programa, dodavši da je jedna od stvari u kojima se nastavlja saradnja – analize i studije zakonskog okvira.

- Uvođenjem nuklearne energije diverzifikovali bismo naše izvore snabdevanja i imali stabilan izvor čiste energije, što sve doprinosi boljem kvalitetu života građana - istakla je Đedović Handanović i najavila da će uskoro biti formirano nacionalno telo za sprovođenje programa nuklearne energije u mirnodopske svrhe (NEPIO).

Ministarka je rekla da Srbija ima stručnjake koji su spremni da rade na razvoju nuklearnog programa, ali da je jačanje ljudskih kapaciteta nešto na čemu ćemo raditi najviše u narednih godinu dana.

- Uočavanje i prepoznavanje stručnjaka, njihovo usavršavanje i treninzi su još jedna oblast u kojoj ćemo sarađivati sa EDF-om - istakla je ministarka, uz napomenu da je francuska elektroprivreda obučavala stotine inženjera i jačala ljudske kapacitete u mnogim zemljama kada su pokretale svoje nuklearne programe, poput Italije i Kine.

Prema njenim rečima, važno je početi analizu kapaciteta u privredi, jer izgradnja nuklearnog postrojenja i razvoj nuklearnog programa umnogome doprinose razvoju ekonomije i formiranju lanaca snabdevanja.

Treba uraditi i analizu naše industrije i proceniti kapacitete za učešće lokalne privrede koju možemo iskoristiti u razvoju nuklearnog programa, navela je ona i dodala da to znači i veći priliv novca i nova radna mesta.

Đedović Handanović je ukazala na to da je važno razmišljati i o odabiru lokacije za nuklearno postrojenje.

Fontana je rekao da EDF ima programe i strukturu kojima može da podrži razvoj nuklearnog programa u Srbiji u svim njegovim komponentama.