Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Besplatnu pravnu pomoć godišnje u Srbiji iskoristi do 1.500 građana - Pomažu opštine ali i nevladin sektor
Komentari
Ilustracija (Foto: Andrey Popov/shutterstock.com)
Krajem 2019. počela je primena krovnog zakona koji reguliše oblast besplatne pravne pomoći. Stručnjaci koji ga koriste u radu poručuju: iako relativno mlad, Zakon je zreo za izmene. Advokati su tim povodom već zatražili sastanak od resornog ministarstva.
Ko može da podnese zahtev
Nisu svi građani vešti u rešavanju pravnih problema i snalaženju sa administracijom, niti moraju biti. Da bi ostvarili neko pravo ili ispunili obavezu, često im treba pravni savet, pomoć u pisanju podnesaka: zahteva, tužbi, žalbi, kao i zastupanje advokata pred sudom.
Međutim, nemaju svi novca da te usluge plate. Zato je važno znati ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć.
Anketirani građani su pretpostavljali da se zahtev za besplatnu pravnu pomoć podnosi socijalnim ustanovama ili sudovima, dok neki od njih nisu ni znali kome bi uputili zahtev.
Zahtev za besplatnu pravnu pomoć podnosi se opštini ili gradskoj upravi.
Mogu je zatražiti korisnici roditeljskog dodatka, građani koji ispunjavaju uslove za novčanu socijalnu pomoć, osobe sa invaliditetom, žrtve porodičnog nasilja, tražioci azila, kao i druge kategorije utvrđene zakonom.
- Gradskoj opštini Palilula u prošloj godini se obratilo 442 stranke sa zahtevom za pružanje besplatne pravne pomoći. Za građane je urađeno 270 pisanih podnesaka, uglavnom se odnose na odgovore na tužbe, pisanje tužbi, na prigovore na rešenja koja su doneta od strane Fonda PIO ili na rešenja koja su doneta od Centra za socijalni rad. Doneto je 8 rešenja za odobrenu advokatsku pomoć - kaže Gordana S. Lukić, načelnik Odeljenja za opštu upravu Opštine Palilula.
Međutim, mnoge opštine u budžetu ne izdvajaju dovoljno novca za pružanje besplatne pravne pomoći. Tako ima primera da je za celu godinu izdvojeno svega oko 30.000 dinara, pokazuju analize.
- Problem je u tome što lica koja pružaju besplatnu pravnu pomoć ili odlučuju o zahtevu, pored tih poslova rade i neke druge poslove u svojoj lokalnoj samoupravi, pa im to dođe kao neki dodatni posao, koji ih dodatno opterećuje, a za koji nisu dodatno plaćeni - upozorava Dragiša Ćalić iz Komiteta za ljudska prava Jukom.
U Ministarstvu pravde navode da su svesni kadrovskih izazova sa kojima se suočavaju opštine i gradske uprave u funkcionisanju službi besplatne pravne pomoći.
Njihove smernice predviđaju da takve službe imaju najmanje dva diplomirana pravnika.
- Jedinice lokalne samouprave i gradske opštine su u obavezi da u budžetima planiraju sredstva za pružanje besplatne pravne pomoći i većina njih to čini.
Većina lokalnih samouprava uspeva da u zakonskom roku od osam dana, odnosno tri dana u hitnim slučajevima, odluči o podnetim zahtevima. Prema do sada dostavljenim izveštajima, prošle godine od 8.289 zahteva odobrena su 6.402 - navode u Ministarstvu pravde.
Prema podacima Ministarstva pravde, prošle godine je gotovo 1.300 građana upućeno na advokate, pri čemu je usluga za njih besplatna, dok troškove snose opštine i gradske uprave.
Ilustracija (Foto: Shutterstock/fizkes)
- Ne bih rekla da li se raduju ili ne raduju. Ukoliko ja želim da budem pružalac besplatne pravne pomoći, ja sam unapred upoznata sa uslovima pod kojim tu besplatnu pravnu pomoć pružam, samim tim sam upoznata i sa tarifom, tarifa je formirana 2019. godine i ona je i tada bila poprilično različita u odnosu na advokatsku tarifu, ona je zaista više nego simbolična i ona je sada na nivou možda trećine advokatske tarife - navela je Biljana Bjeletić iz Advokatske komore Srbije.
Pravnu prazninu koju ostave advokati i gradske uprave neretko popune nevladine organizacije.
- Nevladine organizacije, udruženja građana, pružaju besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i u slučajevima diskriminacije, ali mi imamo projektno finansiranje, imamo naše advokate, tako da se trudimo da pružimo besplatnu pravnu pomoć kada nam se građani obrate - rekao je Čalić.
On objašnjava da su to najčešće problemi vezani za radne odnose, za porodične odnose, za nasledno pravne odnose i upravno pravo.
Samo na vrata Jukoma u prethodne dve i po decenije za pravnu pomoć pokucalo je više od 15.000 ljudi.
Firme:
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
Advokatska komora Srbije
Yucom Komitet pravnika za ljudska prava Beograd
Tagovi:
Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći
Fond PIO
Centar za socijalni rad
Odeljenja za opštu upravu Opštine Palilula
Komitet za ljudska prava Jukom
Gordana S Lukić
Dragiša Ćalić
Biljana Bjeletić
pravna pomoć
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.