Profesor Lukić: Dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova

Cena nafte brent koju koristi i Srbija je već 90 USD, a najavljuje se i dalji rast od čak 150 USD vrlo brzo ako se ne otvori Ormuski moreuz.


Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić ocenjuje u razgovoru za RTS da je trenutna situacija u tom regionu ozbiljnija nego prethodne energetske krize.

- Sadašnja kriza u Persijskom zalivu je bez presedana. Ako znamo da se četiri od pet najvećih naftnih polja u svetu nalaze upravo na rubovima Persijskog zaliva, onda možemo da zaključimo da je ovo situacija kakvu do sada nismo videli - kaže Lukić.

Podseća da su i ranije postojali veliki poremećaji na tržištu nafte – od Jomkipurskog rata, preko Iranske revolucije, do rata Irana i Iraka i invazije Iraka na Kuvajt – ali da sada prvi put imamo istovremene i široko rasprostranjene poremećaje u gotovo svim zemljama regiona.

Veliki deo svetske trgovine naftom odvija se upravo kroz Ormuski moreuz, zbog čega svaka nestabilnost u tom području nosi ozbiljne globalne posledice.

Rast cena već se preliva na pumpe

Cena sirove nafte tipa brent, koja je referentna za Srbiju, na zatvaranju berzi pred vikend dostigla je oko 92 USD po barelu. To povećanje već se odražava i na cene goriva.

U Srbiji su, uz intervenciju države, benzin i dizel poskupeli za tri dinara, ali profesor Lukić upozorava da bi pritisci na cene mogli da se nastave.

- Ministar finansija će verovatno imati pune ruke posla. Potrebno je praviti nove projekcije i proceniti koliki deo državnih davanja u ceni goriva može da se koriguje - kaže Lukić.

Kako objašnjava, jedna od mogućnosti jeste korekcija akciza.

- Te akcize mogu se smanjivati do nivoa od 20 %, uz mogućnost da se regulativa promeni i taj procenat poveća - kaže profesor.

Ipak, dodaje da svako smanjenje poreskih opterećenja mora da vodi računa o fiskalnoj stabilnosti države.

Strateške rezerve kao drugi instrument

Države, prema rečima sagovornika, imaju dva ključna instrumenta za ublažavanje energetskih šokova.

Prvi je uticaj na cenu goriva kroz poreze i akcize, a drugi korišćenje strateških rezervi nafte.

- Korišćenje strateških rezervi nosi određene rizike, ali može pomoći da se ublaže kratkoročni poremećaji na tržištu - objašnjava Lukić.

Mali distributeri pod najvećim pritiskom

Povećanje veleprodajnih cena posebno pogađa manje distributere goriva.

U regionu već postoje primeri zatvaranja manjih pumpi, između ostalog u Severnoj Makedoniji.

Lukić objašnjava da problem nastaje kada maloprodajne cene ostanu administrativno ograničene, dok veleprodajne nastavljaju da rastu.

Energetika ključ razvoja

Energetika će imati centralno mesto u razvojnim planovima Srbije do 2030. godine.

Profesor Lukić ističe da svaka strategija razvoja mora da uključuje i jasnu strategiju energetike. Prema njegovim rečima, očekuje se veća orijentacija ka obnovljivim izvorima energije, po uzoru na politiku Evropske unije.

- Veća upotreba obnovljivih izvora može da donese veću energetsku stabilnost i samostalnost zemlje - rekao je Lukić, naglašavajući da će nafta ostati važan energent još najmanje deceniju.

Alternativna nafta za Evropu

Kada je reč o nadoknadi nedostajućih količina iz Persijskog zaliva, mogućnosti su ograničene.

Jedina značajnija alternativa u regionu jeste naftovod koji povezuje istok i zapad Saudijske Arabije i izlazi na Crveno more, ali je njegov kapacitet već gotovo maksimalno iskorišćen.

Rat na Bliskom istoku uzdrmao energetsko tržište

Rast tenzija na Bliskom istoku ponovo je pokrenuo turbulencije na globalnom energetskom tržištu. Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana kaže da je rast cena nafte trenutno više posledica reakcije tržišta nego realnog nedostatka energenata.

- Za sada nema manjka nafte na tržištu. Svaki poremećaj na Bliskom istoku izaziva skok cena jer trgovci pokušavaju da profitiraju, ali je prerano govoriti o ekstremnim scenarijima poput 300 USD po barelu - kaže ona.

Ističe da će dalji razvoj situacije zavisiti i od odluka zemalja članica OPEK, posebno onih koje su pogođene mogućim problemima u transportu.




Obrenović dodaje da se posledice rasta cena nafte ne odražavaju samo na gorivo, već i na petrohemiju, poljoprivredu i proizvodnju veštačkog đubriva.
Hoće li se ruska nafta vratiti u Evropu

Jedno od pitanja koje se ponovo postavlja jeste da li bi kriza mogla da ubrza povratak ruske nafte na evropsko tržište.

Evropska unija je nakon rata u Ukrajini gotovo u potpunosti obustavila uvoz ruskih energenata. Dodatni problem predstavlja i stanje na naftovodu Družba, koji je trenutno van funkcije.

Profesor Lukić smatra da se u skorijem periodu ne može očekivati promena te politike.

- Evropska unija se do sada činila vrlo čvrsta u svojoj odluci kada je u pitanju uvoz ruskih energenata i ne vidim da bi u narednih nekoliko nedelja moglo da dođe do značajnog zaokreta - ističe Lukić.
Izuzeci za druge zemlje

Istovremeno, pojedine države dobijaju izuzetke kako bi osigurale snabdevanje.

Tako su Sjedinjene Američke Države dozvolile Indiji da nastavi uvoz ruske nafte zbog potrebe velikih rafinerija.

Inflacija kao globalni rizik

Pored problema u snabdevanju, najveća opasnost za svetsku ekonomiju jeste novi talas inflacije.

Cena nafte već se približava granici od 100 USD po barelu, a dalji rast mogao bi da poveća troškove transporta, proizvodnje i hrane.- Kada se inflacija ponovo pokrene zbog rasta cena energenata, vrlo je teško zaustaviti taj proces - upozorava Lukić.

NIS a.d. Novi Sad

Naftna industrija Srbije

NIS

Ormuski moreuz

Persijski zaliv

OPEK

Velimir Lukić

Jelica Putniković

Strahinja Obrenović

energenti

akcize