Može li rat na Bliskom istoku dovesti u pitanje preuzimanje NIS-a kompanijom iz Emirata

Da li bi američko-izraelski napadi na Iran, ali i odgovor Irana i njegovih saveznika kojima se dovodi u pitanje snabdevanje i cena i nafte i gasa mogla da ugrozi i transakciju "Naftne industrije Srbije", koja bi do 24. marta trebalo da zatvori priču s mađarskim MOL-om i arapskim ADNOK-om. Ovo utoliko pre, ako se zna da Emirati imaju već sasvim dosta svojih problema zbog presretanja na stotine dronova koji su juče preletali preko njihove teritorije, kako je preneo Si-En-En.

– Mislim da preuzimanje NIS-a partnerom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) svakako može biti dovedeno u pitanje u novim geopolitičkim okolnostima. S jedne strane, rizici bilo kakvog ulaganja su dramatično porasli, dok s druge strane ne verujem da će američka administracija imati previše razumevanja za ove promenjene okolnosti. Geopolitički sukobi visokog intenziteta i prioriteti velikih sila pa i Amerike ostavljaju veoma malo prostora za razmatranje osobitih okolnosti u kojima se trenutno nalazi Srbija. Verujem da će sve već zauzete pozicije ostati takve kakve jesu i da zbog toga možemo da se nađemo u problemu u slučaju da partner iz Emirata odustane – kaže za Politiku Vojin Biljić, advokat, stručnjak za evropsko pravo.

Ipak, krupni događaji poput blokade Ormuskog moreuza i rizika ulaganja u UAE mogu trasirati put događajima koji mogu biti i šansa, ali i dodatni teret za NIS, zavisno od razvoja tih događaja.

– Pošto je očigledno da je pitanje energetike u ovom trenutku postalo centralno geopolitičko pitanje, može se naslutiti da će se krupne promene na tržištima energenata zasigurno dešavati, ali je veoma teško ako ne i nemoguće proceniti kakav će uticaj te promene imati na poziciju NIS-a. Očekivano je da u slučaju eskalacije sukoba na Bliskom istoku Balkan dobije na strateškom značaju, što će svakako povećati pritiske velikih sila, ali otvoriti neke nove mogućnosti saradnje. Treba naravno sačekati i sa prvim rezultatima primene godišnjeg zakona o finansiranju kad je u pitanju zapadni Balkan i Srbija, pošto će iz određenih poteza američke administracije u primeni tog zakona moći da se nasluti dalji pravac postupanja prema Srbiji, što posledično u većoj ili manjoj meri tangira i budućnost NIS-a. U ovom trenutku, sa sigurnošću se može tvrditi jedino da je moguć svaki scenario – objašnjava Biljić.

– Nacionalna naftna i gasna kompanija ADNOK nastavlja da održi proizvodnju i svoj tržišni položaj uprkos sukobima na Bliskom istoku. Ova kompanija će svakako deliti sudbinu sa drugima u tom regionu, ako dođe do produžetka i intenziviranja sukoba u narednom periodu, što uključuje i eventualno pogoršanje tržišne pozicije i uticaj na obim proizvodnje i izvoz energenata – kaže Strahinja Obrenović, docent na Fakultetu političkih nauka.

– Kada je reč o poziciji ADNOK-a u priči u vezi sa NIS-om, u javnosti su se pojavile informacije da bi ova kompanija trebala da osnuje novu kompaniju zajedno sa mađarskim MOL-om u postupku preuzimanja NIS. Međutim, konkretan modalitet i način na koji će se to izvesti i dalje nije poznat. Stav američkog OFAK-a prema eventualnom učešću ADNOK u kupovini NIS-a i dalje nije poznat, ali se čini da bi kompanija iz UAE mogla da bude prihvatljiva i za Rusiju i za SAD zbog politike Emirata da održava dobre odnose i sa administracijom u Vašingtonu, i sa Moskvom. Verovatno za SAD neće biti prihvatljivo da Rusi zadrži bilo kakav oblik kontrole u NIS-u, uključujući i indirektni uticaj kroz treće zemlje – kaže Obrenović.

NIS a.d. Novi Sad

Fakultet političkih Nauka FPN Beograd

MOL Serbia d.o.o. Beograd

MOL Hungarian Oil and Gas Budapest

NIS

MOL

ADNOC

Adnok

Fakultet političkih nauka Beograd

Strahinja Obrenović

Vojin Biljić

rat na Bliskom istoku

preuzimanje NISa