Evropa investirala 45 mlrd EUR u novu energiju vetra u 2025. godini - Srbija među prve četiri zemlje po obimu instalacija van EU

Prema najnovijem godišnjem izveštaju Annual Statistics and Outlook evropske asocijacije za vetar WindEurope, koji daje detaljan pregled instalisanih kapaciteta u 2025. godini i projekcije razvoja tržišta do 2030, Evropa je prošle godine izgradila 19,1 GW novih vetroelektrana i investirala 45 mlrd EUR u buduće projekte, prenosi sajt OIE Srbija.

Izveštaj obuhvata podatke o novim instalacijama po zemljama, trendovima, investicijama, aukcijama i cenama, kao i analizu ključnih prepreka i očekivanog razvoja sektora u narednih pet godina. Energija vetra time nastavlja da jača industrijsku konkurentnost i energetsku bezbednost Evrope. Prema podacima WindEurope, instalisana snaga vetroelektrana sada iznosi 304 GW.

– Evropska industrija vetra ispunjava svoj zadatak. U 2025. godini investirala je 45 mlrd EUR kako bi Evropa bila konkurentnija i bezbednija. Ali političari koji razmatraju izmene dizajna tržišta električne energije EU i strukture ETS-a EU direktno potkopavaju ove investicije. Menjanje pravila igre u ovom trenutku značilo bi odricanje od konkurentnosti i energetske bezbednosti – izjavila je izvršna direktorka WindEurope, Tinne van der Straeten.

Najviše novih kapaciteta instalisano je u Nemačkoj (5,2 GW), zatim u Turskoj (2,1 GW), Švedskoj (1,8 GW) i Španiji (1,6 GW). Vetroelektrane na kopnu i dalje su nosilac rasta, 90% svih novih instalacija u 2025. realizovano je na kopnu. Sa više od 17 GW novih kapaciteta, prošla godina bila je rekordna. Dva gigavata je zamenjeno novim i efikasnijim turbinama. Devet evropskih zemalja instalisalo je više od 500 MW tokom 2025. godine.

Litvanija se posebno izdvojila sa 759 MW novih kapaciteta, čime je povećala svoju ukupnu instalisanu snagu za više od 40%. Energija vetra pokrivala je 33% potrošnje električne energije u toj zemlji u 2025. godini. Priključeno je 2 GW novih kapaciteta vetroelektrana na moru, najmanje od 2016. godine, delom zbog kašnjenja u realizaciji projekata. Sa novim kapacitetima na moru priključile su se Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Francuska.

Tokom 2025. godine instalisano je 4 GW novih kapaciteta vetroenergije izvan Evropske unije, u poređenju sa 3,5 GW u 2024. Najveći obim instalacija ostvarila je Turska (2,1 GW), zatim Ujedinjeno Kraljevstvo (1,3 GW), Ukrajina (325 MW), Srbija (199 MW), Moldavija (71 MW), Severna Makedonija (30 MW) i Švajcarska (9 MW).

Tokom godine dodeljeni su dvosmerni ugovori za razliku (two-sided CfDs) za ukupno 5,3 GW, što je više nego u 2024. godini kada je dodeljeno 4,7 GW. Aukcije su održane u Francuskoj, Irskoj, Italiji, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Srbiji.

Prosečna ostvarena cena iznosila je 78 EUR/MWh, u odnosu na 81,8 EUR/MWh godinu ranije, što ukazuje na stabilizaciju troškova i rast konkurentnosti vetroenergije.

Prema projekcijama iz izveštaja, Evropa bi u periodu 2026–2030. trebalo da izgradi 151 GW novih kapaciteta vetroenergije, od čega 112 GW u EU. Više od trećine planiranog rasta unutar EU dolaziće sa nemačkog tržišta vetroelektrana na kopnu.

Ipak, dalji razvoj suočava se sa ozbiljnim izazovima: nedovoljno razvijena elektroenergetska mreža, spora elektrifikacija potrošnje i kašnjenja u izdavanju dozvola mogu sprečiti dalji razvoj. U uslovima visokih cena električne energije i pada industrijske konkurentnosti, stabilan regulatorni okvir ostaje ključan za očuvanje investicionog zamaha i nastavak rasta sektora vetroenergije u Evropi i regionu.