Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Hyundai u krizi - borba za profit u doba neizvesnosti
Komentari
(Foto: hyundai.co.rs)
Podaci iz kalendarske 2025. možda pružaju određene sugestije u vezi tih pitanja.
U Južnoj Koreji se već nekoliko godina sa zebnjom diskutuje o teškoćama u razvoju najvećeg domaćeg proizvođača automobila. Jer, mada je treći najveći proizvođač vozila na svetu ostvario vrlo dobar nivo prodaje u prethodne dve godine, one su za njega istovremeno bile kritične zbog problema sa kvalitetom proizvedenih automobila, gubljenja udela na (domaćem) tržištu električnih vozila, pa i uvođenja Trampovih carina na južnokorejsku robu.
U 2024. godini Hjundai motor je prodao 4,14 miliona vozila i ostvario prihod od 122 mlrd USD, što je predstavljalo rast od 7,7% u odnosu na prethodnu godinu. I profit u 2024. je skočio otprilike toliko - 7,8%.
(Hjundai godišnje proda oko 4,1 milion vozila)
I u 2025. Hjundai, koji je osnovao Čang Džujun, sitni biznsimen poreklom iz seljačke porodice sa severnog dela Korejskog poluostrva, uspeo je da nađe mušterije za čak 4,10 miliona svojih vozila.
Međutim, Hjundai je, slično neprikosnovenom vladaru svetskog tržišta automobila japanskoj Tojoti, pored istraživanja vezanog za ravoj hibrida i vozila na čisto električni pogon, dosta uložio i u automobile sa gorivnom ćelijom.
Te investicije, međutim, do sada se nisu isplatile. Štaviše, koliko loše idu najilustrativnije pokazuje podatak da je sedan "nekso" sa gorivnom ćelijom u 2024. godini, zbog defekta (spontanih požara), prodat u samo dva primerka, što je predstavljalo smanjenje od čak 99,4 % - najveći procentualni pad u ponor u istoriji automobilske industrije.
Kada je reč o automobilima na električni pogon, iako je Hjundai bio među prvim proizvođačima na svetu koji je krenuo u masovnu prodaju nekog električnog modela (još u 2016.), njega su u tom segmentu u međuvremenu pretekli i dosta iza sebe ostavili američka Tesla i kineski BYD.
Urušavanje kontrole kvaliteta
Posebno krupan problem je ono što južnokorejski kritičari zovu "urušavanjem kontrole kvaliteta" - u 2024. zbog kvarova je opozvano četiri miliona vozila prodatih pod markama Hjundai i KIA, od čega milion u SAD.
Naročito se ističe problem neispravnih kočnica, koji ostaje nerešen već sedmu godinu i zbog kojeg je izvršeno čak 17 opoziva (talasa povlačenja vozila iz upotrebe radi popravki i nadoknade štete).
(Foto: Ljiljana Tojagić)
Kada se ovim problemima pridoda uvođenje novih carina u SAD, čiji plameni jezici u skladu sa zapaljivim temperamentom tamošnjeg predsednika Donalda Trampa variraju od 25 do 15, pa opet nazad do 25 %, jasno je da uprkos dobrim prodajnim rezultatima pomenutim na početku teksta Hjundai.
Inače, ime ovog brenda (Hjundai) u prevodu znači "Savremeno doba", a sada prolazi kroz doba neizvesnosti i briga.
Radnici bez viza u SAD
Utisku opadanja i lutanja u očima stručne javnosti doprinela je i afera iz septembra prošle godine, kada je u novoj fabrici Hjundaija u Džordžiji, izgrađenoj na pritisak vlade u Vašingtonu i sa ciljem da se ublaže efekti Trampovih carina, uhapšeno preko 300 južnokorejskih radnika zbog toga što nisu imali odgovarajuće vize.
U južnokorejskoj štampi u top vreme uglavnom se moglo videti mišljenje da je taj postupak američkih vlasti bio prenagljen i preteran.
Tvrdilo se da su radnici Hjundaija i izvođača koje je uposlio da postave proizvodne linije u tom postrojenju vrednom čak 7,6 mlrd USD, zbog suviše restriktivnih promena u viznom režimu koje je nova Trampova vlada uvela sa jedne, i njenih pritisaka da se investicija što pre realizuje sa druge, bili prisiljeni da se na rad u Džordžiju upute sa turističkim i drugim neadekvatnim vizama koje je lakše dobiti.
Sada se, međutim, mogu čuti i zamerke da je kompanija morala da se bolje pripremi i svoje ljudstvo zaštiti od šikaniranja - Južnokorejski radnici uhapšeni su u "filmskoj" akciji koju su obavili pripadnici imigracione službe naoružani dugim cevima u oklopljenim vozilima i potom, prilikom repatriacije, bili lisicama prikovani za sedišta aviona koji su ih prevozili "kao da su teroristi".
Poznavaoci prilika u Hjundaiju navedene greške u strategiji, propuste u organizaciji i kašnjenja u prilagođavanju novonastalim uslovima uglavnom pripisuju unutrašnjim problemima vezanim za nasleđivanje i okoštaloj vlasničkoj strukturi te poslovne grupe.
(Foto: The Punisher/Unsplash)
Dva su preminula u ranoj mladosti, pa je Džujunova imperija, koja se u međuvremenu osim automobilske proširila i na elektronsku industriju, brodogradnju, proizvodnju čelika i finansije, nakon njegove smrti podeljena na šest delova, od kojih je fabrika automobila Hjundai motor pripala najstarijem sinu Mongkuu.
On je 2020. otišao u penziju i upravljanje prepustio svom nasledniku Eisunu, koji je u 2022. grupu podigao sa petog na treće mesto najprodavanijih proizvođača vozila na svetu.
Do vlasništva porez od 1,73 mlrd USD
Međutim, da bi Eisun zvanično postao vlasnikom očevog udela, mora da plati porez na nasledstvo, koji, tvrde južnokorejski novinari, u njegovom slučaju iznosi čak 1,73 mlrd USD.
Upravo je pitanje kako prikupiti dovoljno keša da se isplati ta suma problem koji poslednjih godina jako opterećuje "Hjundai motor", jer ni otac ni sin zapravo ne poseduju dovoljno velik vlasnički udeo da bi nakon što likvidiraju i u novac pretvore deonice vredne 1,73 mlrd USD mogli da ostanu relevantni činioci.
Ovo zato što grupa Hjundai motor ima složenu vlasničku strukturu, u kojoj svaka članica grupe ima vlasnički udeo u svim drugim članicama - ta struktura, u kojoj i mali vlasnički udeli daju veliku moć u odlučivanju, stvorena je, tvrde stručnjaci, da bi se održala kontrola osnivača porodice Čung nad celim sistemom.
Ona, međutim, onemogućuje značajniju prodaju deonica, odnosno, izvlačenje novca potrebnog za plaćanje poreza na nasledstvo, pa je rukovodstvo grupe poslednjih godina bila obuzeto pitanjem kako bi moglo da brzo dođe do veće svote novca za trošenje.
Ulaganje u Boston dajnemiks
Zato je, umesto na dublje bavljenje pitanjima vezanim za praćenje najnovijih trendova u razvoju automobila i odlučno rešavanje problema defekata i opoziva, puno energije i vremena trošila na traženje destinacija za ulaganje - perspektivnih firmi iz drugih oblasti (robotika), koje bi mogle brzo da oplode uloženi kapital i povrate investicije.
(Foto: Nataliya Hora/shutterstock.com)
Listiranje na berzi, tvrde južnokorejski novinari, je trebalo da porodici Čung omogući da potom skuplje proda svoj udeo i stekne keš potreban za isplatu poreza na nasledstvo.
Međutim, Boston dajnemiks nije uspeo da izađe na berzu i njegova sposobnost da generiše novac (bar za sada) je skromna, pa u grupi Hjundai motor i dalje lome zube na tvrdom poreskom orahu.
Osim toga, složena vlasnička struktura i uopšte prilično otežava odlučivanje o tekućim pitanjima i pravcima razvoja jer je potrebna saglasnost tri upravna odbora.
Zbog toga, tvrde južnokorejski mediji, odluke koje konkurentska preduzeća donesu za nekoliko nedelja u "Hjundai motoru" zahtevaju nekoliko meseci, pa i godina.
Hjundai je preuzeo korporaciju KIA još 1998.godine, kada je ovaj usled azijske finansijske krize pripretio bankrot
Tračak nade za treće u svetu
Ipak, uprkos mračnim prognozama, novoobjavljeni poslovni rezultati iz 2025. sugeriše da nije sve crno. Uprkos problemu sa opozivima vozila i kašnjenju u osvajanju tržišta električnih automobila, grupa Hjundai motor je u 2025. prodala više od 4 miliona vozila širom planete, čime je zadržala titulu trećeg najuspešnijeg proizvođača vozila sveta.
Štaviše, uprkos problemu Trampovih tarifa i tužbi u vezi kvaliteta, Hjundai je u SAD uspeo da obezbedi ključeve svojih automobila za 984.000 novih mušterija.
Kada se tome dodaju Kanada i Meksiko, prodaja Hjundai motora u Severnoj Americi iznosi 1,19 miliona jedinica.
Kada je reč o automobilima na čisto električni pogon, prodaja je skočila za čak 17 % (269 hiljada komada), a i vozila sa gorivnom ćelijom su se odlepila sa dna - južnokorejski gigant je prošle godine udomio nešto više od 7.000 četvorotočkaša tog tipa (poređenja radi, moćna Tojota je u 2024. prodala samo 1.778 automobila te vrste).
Rukovodstvo Hjundaija, čini se, s optimizmom gleda u budućnost, jer ono ima ambiciozan plan da do 2030. godišnju prodaju podigne na pet i po miliona vozila.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.