Kako se boriti protiv zagađenja vazduha u Srbiji - Iskustvo iz Užica otkriva sve potencijale i ograničenja

Užice je grad čiji vazduh spada u najzagađenije u Srbiji. Međutim, Užice je i među prvima počelo sistemski da se bavi ovim problemom, a tamošnja iskustva otkrivaju i potencijale i ograničenja borbe protiv zagađenja vazduha na lokalu.

U Srbiji, o problemu zagađenja vazduha pričamo gotovo neprekidno. I to je sasvim razumljivo - bilo da pričamo o uticaju na naše zdravlje, o njegovom poreklu, ili o nedostacima u njegovom praćenju i izveštavanju, zagađenje vazduha je jedan od vodećih zdravstvenih i društvenih problema savremene Srbije.


Kako rešiti problem?


Ugrađeno 2.000 ekološki prihvatljivih ložišta

Vazduh u Užicu je već godinama među najzagađenijim u Srbiji, ali to nije jedino po čemu se izdvaja.

Naime, Užice već preko 10 godina vodi jednu od najaktivnijih i najuspešnijih kampanja unapređenja kvaliteta vazduha u zemlji, koju sprovodi tamošnje Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Na prvom mestu, Užice uz pomoć sopstvenih i državnih sredstava subvencioniše zamenu stolarije i starih grejnih tela za domaćinstva.

- Od 2015. i zaključno sa 2025. godinom u ove svrhe uložili smo preko 350 miliona dinara - kaže Svetlana Drakul, rukovodilac Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.


- Posebno smo ponosni na projekte namenjene socijalno ugroženim domaćinstvima u kojima smo kroz dva projekta zamenili 113 neefikasnih šporeta šporetima sa oznakom eko-dizajna - kaže Drakul.


Istovremeno, Užice je kroz svoje programe finansiralo i inicijative pošumljavanja, pokrenulo Fond za energetsku efikasnost koji se finansira javnim sredstvima i donacijama, kao i Centar za energetsko savetovanje građana.

Užice je važna lekcija za Srbiju ne samo zbog postojanja ovakve inicijative, već i zbog toga šta njeni rezultati otkrivaju o problemu zagađenja vazduha u Srbiji.

- Užice je primer grada koji je pokazao značajan nivo političke volje, opredeljujući stručni tim i odgovarajuća finansijska sredstva - ocenjuje Dejan Lekić, stručnjak za zagađenje vazduha i osnivač platforme xEco.

Inicijativa dala vidljive rezultate



Ali, merenja PM 10 nam već otkrivaju neke rezultate.



Ako se u toku godine dogodi veći broj dana sa nepovoljnim vremenskim uslovima (hladnoća, pritisak, nedostatak vetra i kiše), u gradu kao što je Užice prelazak granice od 50 mg/m³ je neminovan.

Posebno je u poslednjih 10 godina upečatljiv pad "pikova" zagađenja (grafik desno). Naime, nekadašnji zabeleženi dnevni maksimumi zagađenja su prepolovljeni, sa preko 400 na ispod 200 mikrograma PM 10 po metru kubnom vazduha tokom najzagađenijih dana u godini.

Problem je u tome što je tih 200 mg/m³ izrazito opasno po naše zdravlje – granica prekomernog zagađenja je 50 mg/m³, a Srbija bi i tu granicu trebalo još da spusti, tj. pooštri, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije.


Ovi rezultati nam pokazuju istovremeno i uspehe i ograničenja aktivnog rada lokalne samouprave.

- Lokalne samouprave mogu da naprave nešto što bi mogli da kvalifikujemo kao operativna promena – na primer gašenje kotlarnica, širenje toplovoda, proširenje zelenih zona i druge mere koje se najčešće nalaze u Planovima kvaliteta vzaduha - kaže Dejan Lekić.




Po navodima uprave grada Užica, u projekte sanacija, zamena ložišta i ugradnje ekološki prihvatljivih rešenja za domaćinstva je tokom 10 godina uloženo oko 350 miliona dinara – odnosno, oko 3 mil EUR ili grubo rečeno u proseku oko 300.000 EUR godišnje.

Poređenja radi, godišnji budžet grada Užica je oko 48 mil EUR – 5,6 milijardi dinara za aktuelnu 2026. godinu.



Dva pitanja bi ovde trebalo postaviti. Prvo, koliko bi Užice, kao jedan od gradova sa najzagađenijim vazduhom u zemlji, moglo da poboljša situaciju kada bi moglo da ulaže više – primera radi, iznos bliži 1% svog budžeta u rešavanje ovog katastrofalnog, gorućeg problema?

Sa druge strane, kakvo bi stanje bilo u Srbiji da u poslednjih 10 godina država ulaže bar pola procenta svog budžeta u ove svrhe?

Po procenama iz državnog Programa zaštite vazduha za 2015. godinu, kroz prevremene smrti, bolesti i smanjenu produktivnost, zagađenje vazduha u Srbiji pravi štetu od preko 15 mlrd EUR godišnje.




Država bi, kaže on, morala da obezbedi kontinuirano finansiranje većim transferom sredstava iz ekoloških taksi direktno u lokalne budžete za sanaciju ložišta, te izmenom regulative u kontekstu standarda uređaja za grejanje a posebno goriva koja se mogu naći u slobodnij prodaji.

U međuvremenu, u Užicu, u uslovima dugoročne, "rovovske" borbe sa zagađenjem vazduha, fokus je, kao i do sada, na nečemu konkretnom.

- Jedan od najvećih problema za grad Užice, koji utiče na kvalitet vazduha, je odvijanje intenzivnog saobraćaja kao i tranzitnog saobraćaja kroz centar grada - kaže Svetlana Drakul.

Grad Užice

Agencija za zaštitu životne sredine Beograd

Užice  

Odeljenje za zaštitu životne sredine i održivi razvoj

Fond za energetsku efikasnost

Centar za energetsko savetovanje građana

SEPA

Svetlana Drakul

Dejan Lekić

xEco

termoelektrane

industrija

vazduh

zagađenje