Može li NIS ponovo da zauzme svoje mesto na tržištu i nadoknadi gubitke

U godini u kojoj je bio pod američkim sankcijama, NIS je, prema finansijskom izveštaju te kompanije, pretrpeo gubitak od 5,6 milijardi dinara. To je veliko nazadovanje u poređenju s 2024. godinom, na čijem je kraju Naftna industrija bila u plusu od 18 milijardi dinara. U odnosu na 2024, i profitabilnost NIS-a je prepolovljena ako se gleda nivo zarade pre isplate poreza, kamata i amortizacije.

Opali su i obim proizvodnje i prerade nafte, kao i nivo prometa. Petrohemija, koja je vlasništvo NIS-a i sutra ponovo počinje da radi, ima gubitak od 10,3 milijarde dinara. Drugim rečima, minus tog gubitaša produbljen je za više od 2,5 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu.

Dobra vest je da je NIS održao likvidnost, kao i da je dug bankama čak umanjio s 558 na 396 mil EUR. Osim sankcija, kako je saopštio NIS, na loš rezultat uticali su i pojeftinjenje nafte i poskupljenje zaliha nafte, kao i obezvređenje aktiva kompanije u Bugarskoj i Rumuniji. Da li je takav bilans 2025. uticao na cenu koju je MOL spreman da plati za NIS? Može li Naftna industrija da ponovo zauzme nekadašnji udeo na tržištu i da nadoknadi gubitke?

Energetski analitičar Željko Marković rekao je da se rezultati poslovanja Naftne industrije Srbije u protekloj godini, iako opterećeni brojnim izazovima, u datim okolnostima mogu okarakterisati kao očekivani.

Kako je istakao za RTS na finansijski rezultat NIS-a presudno su uticale sankcije, koje su dovele do smanjenja obima proizvodnje, ali i do potpune obustave rada rafinerije u određenom periodu. Prema zvaničnim podacima, u prvih devet meseci prošle godine NIS je zabeležio gubitak od oko 0,3 milijardi dinara, dok je do kraja godine taj minus porastao na 5,6 milijardi dinara.

Marković navodi da je ključni deo gubitka nastao u poslednjem kvartalu, nakon što su sankcije u potpunosti stupile na snagu i kada je rafinerija prestala sa radom. Iako su sankcije bile najavljivane i očekivane, njihov postepeni efekat osetio se tokom cele godine, pre svega kroz gubitak tržišta u veleprodaji.

Kupci su, kako navodi, u uslovima neizvesnosti i straha od potpune obustave rada kompanije, počeli da se okreću alternativnim dobavljačima. Takav trend rezultovao je značajnim osipanjem kupaca, što se najjače odrazilo upravo u završnici godine i dovelo do naglog rasta gubitaka. Sagledavajući širi kontekst, Marković ukazuje da se poslovanje NIS-a ne odražava samo na kompaniju, već i na srpski budžet i bruto domaći proizvod, s obzirom na njegov značajan udeo u ekonomiji.

Odlaganje rešenja, smatra on, imalo je posledice i po ruskog većinskog vlasnika, jer dugotrajno generisanje gubitaka neminovno utiče na vrednost kompanije. Ukazao je da ukoliko se situacija posmatra isključivo sa ekonomskog stanovišta, bez geopolitičkih interesa, jasno je da produžena neizvesnost smanjuje pregovaračku poziciju prodavca.

NIS je, podseća Marković, u stabilnim uslovima mogao da ostvaruje i do 200 mil USD godišnjeg profita, što dodatno ilustruje koliki je potencijal izgubljen. U takvim okolnostima, potencijalni kupci logično taktiziraju i nude nižu cenu, svesni da kompanija trenutno posluje pod pritiskom. Dodatni problem predstavlja činjenica da tržište vremenom pronalazi alternative, pa je povratak na prethodne pozicije sve teži što neizvesnost duže traje.

Trenutno se čeka odluka američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), koja bi trebalo da da zeleno svetlo za eventualnu transakciju između MOL-a i Gasprom njefta. Do tada, NIS posluje uz privremena produženja licenci i bez mogućnosti rada u punom kapacitetu, što dodatno opterećuje rezultate.

Podaci sa tržišta pokazuju da je udeo NIS-a u ukupnom tržištu goriva pao sa 80 na 63%, dok je u maloprodaji zabeležen manji pad, sa 48 na 46%. Marković ocenjuje da je maloprodaja relativno dobro prošla, delom zahvaljujući lojalnosti kupaca i promotivnim aktivnostima kompanije. S druge strane, pad u veleprodaji posledica je povećanog uvoza i formiranja novih logističkih lanaca, kako bi se tržište obezbedilo u slučaju potpune obustave rada NIS-a.

Marković je istakao da jednom uspostavljeni lanci snabdevanja teško se i sporo menjaju, pa bi povratak kupaca zahtevao vreme, konkurentne cene i stabilnu tržišnu poziciju.

Govoreći o snabdevanju gasom, Marković ističe da Srbija u narednom periodu neće imati problema, ali da je izvesnije sklapanje kratkoročnih, nego dugoročnih ugovora sa Rusima.

U uslovima geopolitičkih promena i nastojanja Evropske unije da smanji zavisnost od ruskog gasa, oprez i fleksibilnost u energetskoj politici, zaključuje Marković, ostaju od ključnog značaja.