Snežni pokrivač u Srbiji - Zašto su grudvanje i Sneško sve ređe i sve kraće pojave?

O snegu, snežnim padavinama i pokrivaču, o mraznim i ledenim danima i njihovoj budućnosti u Srbiji piše Darko Savić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu

U nedelju 4. januara 2026, u Beogradu, većem delu Vojvodine i ponekim drugim mestima desilo se nešto što je, nažalost, sada već postalo nesvakidašnje u nizijskoj Srbiji: pao je sneg, i zadržao se. Zvanično je bilo zabeleženo oko 20 centimetara u Beogradu, a najviše gotovo 40 cm u Sremskoj Mitrovici.

Mada je već narednog dana umesto snega pala – kiša, makar u nedelju su stanovnici više gradova u Srbiji najzad mogli da uživaju u grudvanju i pravljenju Sneška u dvorištima i parkovima. U pitanju je bio prvi "pravi" sneg još od decembra 2024. godine

Drugim rečima, u mnogim nizijskim krajevima Srbije većeg snežnog pokrivača nije bilo više od godinu dana.

Ako posmatramo podatke za čitavu prethodnu godinu, brzo možemo da uvidimo koliko je u mnogim gradovima Srbije tokom 2025. izostalo snega.

Naime, najviši snežni pokrivač tokom cele 2025. u Beogradu zabeležen je bio još 1. januara prošle godine, kada je bilo samo 3 centimetra snega. A ukupan broj dana sa ikakvim snežnim pokrivačem je bio tek devet tokom čitave godine.

Poređenja radi, kako pokazuju istorijski podaci, nekada je u prestonici normala bila preko 40 dana sa snežnim pokrivačem u toku godine.

Sneg je na sličan način prošle godine bio izostao i u drugim gradovima. U Kragujevcu je najviši zabeleženi snežni pokrivač takođe bio 3 centimetra, a u Novom Sadu samo dva. U Nišu, gde februara 2025. jeste bilo palo 10 cm snega, svejedno je broj dana sa snežnim pokrivačem bio daleko ispod proseka: bilo ih je samo 13 tokom 2025. godine, u odnosu na normalu koja je nekada takođe bila preko 40.

Problem najvećim delom nije u snežnim padavinama. Kako pokazuju zvanični podaci, broj dana sa snežnim padavinama nije bio toliko ispod proseka – stvar je u tome što sneg jeste padao, ali se nije zadržavao.

Nedostatak zimske hladnoće u Srbiji pretvorio je "zimske čarolije" u retku pojavu.

Sezone bez snega nisu istorijski nezabeležene – primera radi, zime 1949/50, 1959/60. ili 1970/71. bile su siromašne snegom čak i po našim današnjim merilima. Ali u poslednjih 75 godina nikada nismo imali ovako dugačak niz godina bez izrazito snežne zime.