Nova naselja, kule i zlatni gradovi - RETROSPEKTIVA 2025, Investicije u NEKRETNINE

Malo je manje izdatih građevinskih dozvola, ali arhitekte nam kažu da rade kao i pre, što znači da se u Srbiji i dalje gradi i da će se graditi - zgrade - a ako šta rado čitate na eKapiji, to je kad su tema zgrade, mada - mnogi među vama - ne čitaju zato što su vam mnogo drage. Među Srbima su, naime, retki oni koji stvarno vole grad, mada bi većina želela prezivati se Urbanović, više im svetonazoru – nasleđu ili po tašti(ni)? - prija neizgrađenost kao – livadski/ledinski - princip, toliko da mnogi od vas, kad pročitaju da će se nešto zidati, na odvajkada građevinskoj parceli, kunu vreme što ga žive i Sve svete jer im ne ostaviše Svetu prazninu tamo gde je naslediše iz vremena kućnih svetitelja-zaštitnika i predaka.

To sve vidimo iz brojnih komentara, retko ko nešto pohvali, a najviše se privatnim firmama zamera – što ne naprave neki park, ili čak ono: A gde su nam fabrike? – mada parkove treba da uredi javna vlast, dok u privatnoj firmi što gradi stambene zgrade ne otvaraju fabrike pa ko vele da ne sede skrštenih ruku; štaviše, i fabrike se zapravo u novije vreme, mora se reći, grade, "ali na najplodnijoj zemlji!", i "zašto strane a ne naše?"

Tolike zgrade, kaže se, napraviše nam od ulica kanjone - ovamo se stalno uvode novi letovi za evropske gradove i obilaze se sve same ulice-kanjoni, jer takve, da prostite, imaju svi evropski gradovi, samo su te još i zanimljive - neki prete da će zbog preizgrađenosti da se isele, obavezno u neki triput gušće izgrađen grad – svima ružan i nemio Pariz raspolaže sa tek 20.000 Parizlija po kilu kvadratnog metra - ali, dabome, ostanu ovde da... komentarišu.

Ako je zgrada i mimo kanjona, slobodnostojeća – soliter – prigovor joj se još kako nađe. O arhitekturi se na kvizu "Potera" zna malo više nego o književnosti, o kojoj se, što lepo primeti Jovan Memedović, ne zna ič. O urbanizmu ništa dobro ne znaše ni profesor/idol naših ne tako davnašnjih arhitekata/urbanista, amerikanizator i autobanizator u socijalističkoj sirotinji, što umalo ne ostade bez Svete kanjonske ruševine usled uvlačenja nadležnih mahnitom Paji Donaldu pod narandžinu koru. Sveukupno, tako je kako je, začaran crveno-plavo-beli krug, u njemu:

Apsolutni hit godine, po klikaži ravan bizarnostima šifrovanim, na tabloidno-trivijalnim sajtovima, sa "Nećete verovati!": najava javnog uvida u Nacrt plana detaljne regulacije kompleksa Oasis u Bečmenu, opština Surčin.

Na 350 hektara sremske ravnice, sve dragocenije – Srem je najrazvijenije geografsko područje Srbije – planirana je gradnja luksuznog stambenog i sportskog kompleksa visokog standarda, sa sadržajima kao što su golf teren sa 18 rupa, otvoreni i zatvoreni sportski tereni, golf akademija, klub, hotelsko-turistički sadržaji.

Nekad, dakle, Svinjski Srem, danas - amerikanizacija.

Natrag u Srbiju, u Banat, koji za Sremom dosta zaostaje, možda jer sremska raskrsnica pred Pupinovim mostom ima pristupnice kao ćuprija i kad se mora preko čeka se po pola sata. Građevinska direkcija Srbije načela je u Borči, kod ritejl parka, gradnju prve faze stambeno-poslovnog kompleksa sa pet lamela i od 50 miliona evra: 333 stana, 22 lokala, 441 mesto za privezivanje konjskih snaga.

Arhitektura, da ‘prostite, asocira na dizajn Centralnog zatvora.

Ovde je ispravno pitanje, zbog zakrčenog Pupina, tek Pančevca i nemanja preko Dunava čak ni krštene srednje škole: A ti novi stanari, kud’ će?

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid za izradu Plana detaljne regulacije područja između ulica Pilota Mihaila Petrovića, Maričke i Stevana Lukovića, na teritoriji Gradske opštine Rakovica, za potrebe investitora nostalgičnog imena: preduzeća Dvadesetprvi maj-hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

Plan obuhvata približno 2,62 hektara, a zacrtan je razvoj mešovitih gradskih centara, kombinujućih komercijalne sadržaje i stambeni prostor. Očekuje se mestimično i umereno povećanje broja Rakovičana: sa 416 na 1.170, broja zaposlenih sa 145 na 328.

Vreme je da počnemo da ga zovemo Starim, jer dok najavljena gradnja naspram njegovih hala bude gotova, novi će odseliti u cenjeni Surčin (a Staro sajmište postati Najstarije – čeka se da odgovori Najnoviji Merkator).

Kako god, mnogo vas je zainteresovao javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije za područje između Bulevara vojvode Mišića i ulica Ruske, Viktora Igoa, Milovana Glišića i (ruskog) Generala Černjajeva, na teritoriji Gradske opštine Savski venac. Naručilac izrade – beogradske Terra Investicije.

Na 3,6 hektara ovog dobrog mesta, nalaze se različiti objekti, uključujućii Institut za ispitivanje materijala (koji se ne dira). Ukupna bruto izgrađena površ raste sa 40.177 m² na 97.550 m². Očekivani broj stanova je 254, stanovnika 740, a zaposlenih 863.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za deo beogradskog naselja Banjica. Reč je o prostoru obuhvaćenom ulicama Crnotravska, Bulevar JNA, Beranska, Borska i Kaljavi potok, u neposrednoj blizini pet solitera.

Investitor planiranog projekta je firma Dr. Michael Outschär d.o.o. Predviđena je izgradnja oko 450 stanova za približno 1.300 budućih stanara. U okviru bloka već postoji predškolska ustanova Ljolja, ali je ostatak starih planova ostao nerealizovan i lokacija "obrasla samoniklim zelenilom".

Problem je, doduše, što je u Beogradu mnogo od zelenila – samoniklo, to se seče kao da ga nije, a planski šumarci se baš slabo ili nikako ne sade.

Priču o gradnji svake veće zgrade u starom Beogradu uvek prati amandman: Šta će nam ovde, terajte to na Novi Beograd! A Novi Beograd onda, kao Tara, odgovara: Ako, još nagurajte na Novi Beograd, bravo majstori, a gde ćemo svi da parkiramo, to ništa, je l' da?!

Naš narod, naime, smatra da je neko dužan obezbediti mu parking-mesto na javnoj površi. A Novobeograđani, navikli smo na oficirske širine. Na komotno. Jer vožnja je lepa samo dok komšija autobus čeka, tada špica na Gazeli nema: urbani život kroz točak upravljača, iliti amerikanizacija, ali za što manje Amerikanaca, a više indijanaca.

Amerikanizacija su, dabome, i oblakoderi. Alta banka planira jedan, namesto svoga onižeg zgradička, na uglu kod Novog Merkatora. U zgradičku stolovaše, još, pokojni Ivan Stambolić, vo vremja dok Merkator još ne beše Stari, a na mestu Novog Merkatora, naspram zgradička, stajaše - samonikla šuma. Sada je tu Centralni biznis distrikt Beograda. Sve se menja, pa će i non-alto zgradičak pod nebo.

London je mnogo porastao u visinu, i u Londonu manje od 1 odsto zaposlenih na posao u Centralni biznis distrikt putuje kolima. Alta banka će, kako pisasmo u svome tekstu, poveriti londonskoj arhitektonskoj kući Zaha Hadid Architects i beogradskom arhitektonskom studiju Bureau Cube Partners dizajn novog Alta Tower-a. Projekat koji, na 34 sprata, objedinjuje novo sedište banke, stambene jedinice, kancelarijske prostore za izdavanje, kao i trgovinske i ugostiteljske sadržaje u okviru javnog prostora na nivou ulice.

Sledi: "Genijalci, ko još meša poslovnu i stambenu namenu?!", iako je odgovor pod nosom: Novi Beograd, oduvek, u planovima i u praksi, uspešno.

Najnoviji novi grad u Srbiji je negdašnje seosko područje, Zlatibor oko Kraljevih (privremeno Partizanskih) voda. A kad je već nov i sveže okrečen (beo) grad, red je da ima i svoju Kraun Plazu.

Međunarodni hotelski lanac InterContinental Hotels Group (IHG) najavio je ulazak na Zlatibor, gde će se pod brendom Crowne Plaza graditi novi hotelski kompleks. Projekat je zvanično pokrenut potpisivanjem ugovora između IHG-a i kompanije LUSS Leisure doo.

Idejno rešenje predviđa 225 soba, SPA centar, unutrašnji i spoljašnji bazen, kao i sadržaje za kongrese, fitnes i dečje igraonice. Osim hotela, u okviru kompleksa planirano je 7 rezidencijalnih objekata sa ukupno oko 850 smeštajnih jedinica, kao i posebnog objekta namenjenog zaposlenima.

Ukupna vrednost investicije procenjena je na 70 do 80 mil EUR.

Republika Srbija u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu nije iskoristila pravo preče kupovine, pa je na javnom nadmetanju za Hotel Jagodinu, moravski biserčić jugoslovenske arhitekture iz najbogatijeg perioda (Jugoslavije) pobednikom proglašeno fizičko lice.

Hotel Jagodina je prodat na drugoj licitaciji, po početnoj ceni, za 87,5 miliona dinara. Osim zgrade, kupac je dobio i opremu, sitan inventar, zalihe, kao i umetničke slike i skulpture proglašene prethodno kulturnim dobrom.

I netom izračunaše da je jeftino otišao, za 75 evra po kvadratu.

Pa što ne platiste 76?

Beogradska naselja nekada davno su se širila daleko ka kokošjim brdima na jugu, duž planirane metro linije i kao da to nije bio dovoljan promašaj i toliki sati života izgubljeni u tiskanju po prepunim autobusima – jer metro njet – narodu stalno smeta kad se gradsko tkivo pogušćuje, pa često veli: Zašto se ne gradi u širinu. I ponekad božanski glas naroda investitori poslušaju, pa naselje planiraju iza Novog bežanijskog groblja, tamo gde stajaše stari Rodić, prvi beogradski hipermarket vangradske provenijencije, blizu Tempa i nedaleko od Kvantaša. Tu je predviđen nov mešoviti gradski centar sa više od 1.800 stanova za 4.675 stanovnika, poslovnim sadržajima za 738 zaposlenih, osnovnom školom i vrtićem.

Od prevoza, u tu krajinu zalazi perspektivni 612. Ko ima za stan ima i za kola, ali kapacitet jedne trake na obližnjem autoputu nije ni 2.000 kola na sat, a trake ka gradu vode samo dve. I tako...

Pred smiraj godine, prvi čovek Čajetine, tj. Zlatibora, Milan Stamatović, doneo je novosti: podizanje dugo najavljivanog Zlatnog grada, turističkog mega projekta najpopularnije srpske planine, kazao je, moglo bi uskoro da krene.

- Ovo je ozbiljan posao i vekovni projekat. Nećemo odustati od toga. Mi već nekoliko godina pričamo o Novom Zlatiboru, Zlatnom gradu, golf terenima, rezidencijalnim vilama i hotelima visoke kategorije na ovom potezu. To je nešto što će ovu godinu obeležiti kroz plansku i projektnu dokumentaciju, a nadam se da ćemo naredne godine (tj. ove, 2026 – prim. eKapije) krenuti i sa prvim radovima. Radimo i na izgradnji aerodroma na Zlatiboru u dužini od 700 metara u prvoj fazi, a kasnije 1.500 i 2.500 metara. To sve zavisi od investitora koji su zainteresovani i šalju nam pisamo o namerama, a mi to pažljivo analiziramo i vrlo brzo ćemo izaći sa tim podacima – kazao je Stamatović.

Na temu Zlatibora mnogo je rečeno i napisano, greške i preterivanja se ne mogu sakriti, ali turistima se sviđa – i našim, i bugarskim.