Priliv radnika iz inostranstva u našu zemlju znatno povećan

U Srbiji već godinama nedostaju kadrovi određenih struka, pre svega zanatskih, kao i u oblasti usluga.

Kako bi se nadomestio taj manjak, priliv radnika iz inostranstva u našu zemlju znatno je povećan, a podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da ih je u odnosu na desetak godina unazad više čak 9,5 puta. Pošto domaćih radnika odavno nema dovoljno (mnogi su otišli u zemlje Evopske unije), strani radnici u Srbiji u pojedinim delatnostima su neminovnost.

To potvrđuju i podaci: 2024. godine u Srbiji je oko 80.000 radnika iz inostranstva dobilo radnu dozvolu, prošle godine, iako još nema zvaničnih podataka, i više od toga, a procenjuje se da bi ove godine našoj zemlji moglo da nedostaje čak 100.000 radnika. Najviše ih dolazi iz Rusije i Ukrajine (IT sektor), potom Kine, Turske, Pakistana, Indije, Bangladeša, Nepala, Kube, Bosne i Hercegovine, a sve ih je više i iz afričkih zemalja.

Strani radnici dolaze u Srbiju, ali, kažu oni kojima je ova tema u fokusu, i odlaze, odnosno, većina se ne zadržava, već se vraća u svoju zemlju ili odlazi u neke evropske, razvijenije od Srbije. Takođe, ističu da dolazak stranih radnika ni u kom slučaju ne ugorožava domaće radnike, a kad je reč o zaradama, mahom nema razlike u plati, a ona, svakako, ne zavisi od toga odakle je neki radnik.

Strani radnici u Srbiju dolaze uglavnom posredstvom agencija. U jedenoj od njih radi sagovornik Dnevnika, koji kaže da položaj stranih radnika zavisi od mnogo faktora, a pre svega od vrste ugovora koji su potpisali.

– Reč je o ugovorima na određeno vreme, na dve-tri godine. Mahom ne ostaju u Srbiji, već idu dalje ili se vraćaju u svoju zemlju – kaže sagovornik Dnevnika. – Angažman stranog radnika poslodavce košta slično kao i kada se zapošljava domaća radna snaga. Ipak, većina ugovora podrazumeva da se stranim radnicima obezbede smeštaj i prehrana.

On ukazuje da poslodavcima u Srbiji fale radnici, pre svega u građevinarstvu i proizvodnji, i da su im zarade u skladu s tim poslovima i stepenom stručnosti. Po njegovim rečima, češće nego domaći radnici, oni iz inostranstva spremni su da rade i prekovremeno i vikendom, a to se dodatno plaća.

Po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, strani radnici u Srbiji mahom imaju zarade oko minimalne, a najčešće se zapošljavaju u građevinarstvu, saobraćaju, ugostitljstvu i poljoprivredi, a u poslednje vreme sve više i u proizvodnji.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ukazuje da bez stranih radnika mnoge firme ne bi mogle da posluju, da većina stranih radnika zarađuje više od minimalca, te da češće od domaćih rade vikendom.

– Ne može se reći da je angažman stranog radnika poslodavcima povoljniji u odnosu na domaći kadar – kaže Atanacković. – Oni uglavnom ne rade za minimalac, a često im se mora obezbediti i smeštaj, pa i delimična ishrana. Ipak, ljudi koji dolaze iz drugih zemalja spremni su da rade i vikendom, što znači više novca, jer mnogi od njih žele da zarade što više i pošalju novac svojim porodicama.

Zahtev za jedinstvenu dozvolu (radna i boravišna) može podneti strani državljanin ili poslodavac u ime stranog državljanina, i to isključivo elektronskim putem na Portalu za strance. Nakon toga Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi test tržišta rada – da li u bazi ima prijavljenih kandidata iz Srbije koji su kvalifikovani za radno mesto na koje poslodavac planira da zaposli stranog radnika. Ukoliko ih nema, MUP, koji je takođe umrežen na portalu za strance, izdaje jedinstvenu dozvolu za rad i boravak, koja važi do tri godine.