Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Mitrovčanin Igor Laćarac spojio dve ljubavi - Đacima prenosi znanje a u pčelinjaku pravi med
Komentari
(Foto: Carlo Prearo/shutterstock.com)
Od početničke tri košnice, preko ozbiljne proizvodnje i sopstvenog pakeraja, Laćarac opstaje i u vreme kada klimatske promene i velika uginuća pčela desetkuju pčelinjake širom Vojvodine.
Od tri košnice stigao do 170
Sve je počelo 2013. godine. Tražeći alternativu i dodatni izvor prihoda pored posla komercijaliste, Igor je, na nagovor prijatelja koji je već imao ozbiljan pčelinjak, kupio prve tri košnice.
Danas, 13 godina kasnije, njegov pčelinjak u Velikim Radincima, u podnožju Fruške gore, broji oko 170 košnica.
Put od početnika do iskusnog pčelara vodio je kroz stalno usavršavanje. Svoje košnice godinama vozi put Valjeva na bagremovu pašu, na Frušku goru ide zbog lipe, dok je u Banatu, tačnije u Bašaidu, redovan gost već četiri godine tokom cvetanja suncokreta i livadske paše.
- Pčelarstvo je fabrika pod vedrim nebom, a prošla sezona bila je surovi podsetnik na to. Dok je pretprošle godine prinos bio oko četiri tone meda, ove godine je spao na jedva dve. Klimatske promene uzele su danak. Prošlu zimu obeležilo je veliko uginuće pčela. Stradala mi je skoro trećina pčelinjaka - kaže Laćarac.
Napominje da, iako zvaničnog stručnog mišljenja o uzrocima toga nema, u Vojvodini su gubici bili od 30 do 40%, a kaže ima i primera gde su ljudi od 55 košnica ostali na svega pet.
Ovogodišnji bagrem Igor nije vrcao, dok su prinosi lipe bili skromni – oko 300 kilograma. Glavninu prinosa činio je suncokretov i livadski med (oko tonu i po). Za narednu sezonu nada se boljoj hidrološkoj situaciji.
- Potrebno je da u šumi bude vlage, da se dignu podzemne vode, što će uticati na bagrem. Nadam se da će do toga doći i da će biti više bagremovog meda - kaže naš sagovornik.
Pčelama ne smeta hladnoća
Iako danas radi kao nastavnik praktične nastave u Mašinskoj školi, pčelarstvo ostaje njegova velika ljubav i neophodna dopuna kućnog budžeta. Osim same proizvodnje meda, Laćarac je posao unapredio i sopstvenom pakirnicom.
- Imam mašine za pakovanje šećera i meda, što mi omogućava da med u kesicama direktno dostavljam kafićima, ugostiteljskim objektima i distributerima. To je treća delatnost kojom zaokružujem proizvodnju - objašnjava Igor.
- Sada su u klubu i miruju. Pčela nikada neće uginuti od hladnoće ako ima dovoljno hrane. Sve što sam do avgusta ostavio u košnicama, ostavljeno je njima da prezime. Do proleća nema diranja - zaključuje sagovornik.
(Foto: Pixabay.com/PollyDot)
Cene pri prodaji na malo su godinama bile stabilne, ali Laćarac najavljuje promenu.
Kao predsednik društva pčelara iz Sremske Mitrovice Laćarac sa setom primećuje promene u članstvu. Oko 2015. pčelarstvo je doživelo ekspanziju, ali taj trend opada.
Od nekadašnjih 80 članova, društvo sada broji manje od 50. Ipak, tradicija okupljanja se ne prekida. Svakog četvrtka u 18 časova pčelari se sastaju u prostorijama mesne zajednice koje su dobili na korišćenje.
- Družimo se, razmenjujemo iskustva i organizujemo predavanja. Prošlog meseca smo imali jedno, u januaru planiramo sledeće, a tu je i naša redovna godišnja skupština. Pčelarstvo je posao koji se uči dokle god se njime bavite - poručuje Igor Laćarac.
Info sa lokala:
Sremska Mitrovica
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.