IRENA: U Srbiji i balkanskim zemljama broj zaposlenih u OIE sektoru skroman

U balkanskim državama, poput Srbije i Bosne i Hercegovine, broj radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije i dalje je skroman u poređenju sa zaposlenošću u industrijama povezanim sa ugljem, navodi se u najnovijem izveštaju Obnovljivi izvori i zaposlenost – godišnji pregled 2025, prenosi OIE Srbija.

Izveštaj koji su objavili Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) i Međunarodna organizacija rada pokazuje da je, uprkos rekordnom rastu instalacija obnovljivih izvora energije, sektor na globalnom nivou zapošljavao ukupno 16,6 miliona ljudi u 2024. godini, što je tek 2,3% više nego godinu dana ranije. Za 44% radnih mesta u OIE sektoru 2024. godine zaslužna je Kina.

Izveštaj takođe ukazuje na sve veći uticaj geopolitičkih i geoekonomskih tenzija, kao i rastuće automatizacije na tržište rada u ovoj oblasti.

Autori navode da ekonomije Zapadnog Balkana koje se oslanjaju na ugalj i dalje zapošljavaju desetine hiljada radnika u rudarstvu i proizvodnji električne energije, što će zahtevati sveobuhvatne strategije za sprovođenje pravedne tranzicije.

Kako se ističe, multilateralne inicijative počinju da se bave društvenom dimenzijom ove tranzicije, poput programa u Severnoj Makedoniji koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

– Cilj tog programa je prekvalifikacija više od 4.000 radnika iz lanca vrednosti uglja. Ovi primeri ističu rastući značaj obnovljivih izvora energije u regionu i njihov potencijal da transformišu tržište rada, pozicionirajući širenje obnovljivih izvora ne samo kao promenu energetskih izvora, već i kao šire sredstvo za održivi regionalni razvoj – navodi se u izveštaju.

Kao i prethodnih godina, razvoj ostaje neujednačen širom sveta. Autori ističu da je Kina i dalje dominantna u razvoju kapaciteta i proizvodnji opreme, zahvaljujući integrisanim, velikim lancima snabdevanja koji omogućavaju isporuku po cenama bez konkurencije.

Tokom 2024. godine, Kina je stvorila oko 7,3 miliona radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije, što čini 44% ukupnog globalnog broja. Evropska unija je zadržala isti nivo kao i 2023. sa 1,8 miliona radnih mesta. Brazil beleži 1,4 miliona zaposlenih, dok su Indija i Sjedinjene Američke Države zabeležile tek blagi rast, sa oko milion na 1,3 miliona, odnosno 1,1 milion radnih mesta.

Po tehnologijama, solarna fotonaponska energija (PV) ostaje vodeća, zahvaljujući brzom širenju instalacija i proizvodnih pogona. Industrija je zapošljavala 7,3 miliona ljudi u 2024. godini, pri čemu je u Aziji 75% svetskih radnih mesta u sektoru, a sama Kina je obezbedila 4,2 miliona.

Biogoriva su na drugom mestu sa 2,6 miliona radnih mesta, od čega je 46,5% u Aziji. Hidroenergija zauzima treće mesto sa 2,3 miliona zaposlenih, dok vetroenergija prati sa 1,9 miliona.

Izveštaj naglašava da brojke nisu jedina dimenzija, inkluzija i jednakost u radnoj snazi postaju ključni. Pravedna tranzicija podrazumeva da nijedna društvena grupa, poput žena i osoba sa invaliditetom, ne sme ostati na marginama. Njihov potencijal i dalje je nedovoljno iskorišćen, što zahteva sistemske i višeslojne politike.

Direktor IRENA, Frančesko La Kamera navodi da obnovljivi izvori energije beleže snažan rast, ali da je ljudska dimenzija priče jednako važna kao i tehnološka. Prema njegovim rečima, vlade moraju staviti ljude u centar svojih energetskih i klimatskih ciljeva kroz trgovinske i industrijske politike koje podstiču investicije, jačaju domaće kapacitete i razvijaju kvalifikovanu radnu snagu duž lanca snabdevanja.

– Geografska neravnoteža u rastu zaposlenosti podseća nas da je međunarodna saradnja neophodna. Zemlje koje zaostaju u energetskoj tranziciji moraju biti podržane od strane međunarodne zajednice. To je ključno ne samo za ostvarenje cilja utrostručenja kapaciteta obnovljive energije do 2030, već i za obezbeđivanje socio-ekonomskih koristi koje će biti stvarnost za sve, jačajući time i podršku javnosti za tranziciju – istakao je direktor IRENA, Frančesko La Kamera.