Kakve koristi imamo od bitkoina u svakodnevnom životu?

Mnogi ulagači širom sveta prihvataju bitkoin kao sredstvo špekulacije. Ali šta nam on donosi u našoj svakodnevici? Može li njime da se plaća? Da li će bitkoin jednog dana da zameni naš novac?

Kad se pomisli na valutu obično se misli na ono najosnovnije: na plaćanje. Ali upravo to je, u Nemačkoj, s kriptovalutama teško. U toj zemlji postoji samo oko 2.300 prodavnica, internet-prodavaca i pružalaca usluga koji prihvataju bitkoin kao sredstvo plaćanja, pokazuju podaci platforme Coinmap, specijalizovane za tržišta kriptovaluta. To znači – u stvarnom svetu on gotovo uopšte nije prisutan. Zašto je to tako?

- Kao sredstvo plaćanja bitkoin nema široku primenu. Razlog je to što je izuzetno podložan velikim oscilacijama - kaže stručnjak za tržišta kapitala Kris-Oliver Šikentanc iz firme Capitell AG. Za maloprodaju je zbog toga teško predvidljiv. Ali onaj ko njime pokuša da obavi plaćanje, primetiće da to funkcioniše jednostavno i za samo nekoliko sekundi, prenosi Dojče vele.

Od 2010. za to postoji i zvanični dokaz: 22. maja te godine programer Laslo Hanječ platio je dve pice s neverovatnih 10.000 bitkoina. Danas je to nezamislivo mnogo. Ali to plaćanje je uspelo i pokazalo da se za to "virtuelno nešto zvano bitkoin" može dobiti stvarna protivvrednost. Otada je prihvaćenost kriptovaluta rasla. Pa zašto onda toliko dugo traje da one zaista počnu da se masovnije koriste u svakodnevici?


Pojam blokčejn (blockchain) često se spominje u vezi s kriptovalutama. Blokčejn je svojevrsni auto-put podataka na kojoj funkcionišu kriptovalute – siguran sistem koji do sada nije hakovan i koji nema glavnog donosioca odluka. Postoje li tu praktičnije primene za kriptovalute?

U nekim zemljama već etabliran

U nekim zemljama se bitkoin razvio u alternativu postojećem finansijskom sistemu. Primer je Butan: to je kraljevstvo na Himalajima izgradilo ogromne digitalne centre u kojima se "rudare" bitkoini. Pritom Butan koristi energiju iz svojih hidroelektrana, na CO₂-neutralan način. Povremeno prodaje deo bitkoina kako bi ulagao u zdravstvo ili obrazovanje. Osim toga, Butan omogućava i plaćanje kriptovalutama. Tako kraljevstvo želi da privuče više turista.

Ali ono što je bitkoinu prošle 2025. godine zaista dalo snažan zamah bile su strateške i regulatorne odluke Sjedinjenih Američkih Država. Njih nije prvi doneo sadašnji američki predsednik Donald Tramp, koji se od protivnika bitkoina pretvorio u njegovog zagovornika. To je učinila prethodna administracija Džoa Bajdena koja je podržala kripto tržište, recimo dajući zeleno svetlo za bitkoin-ETF-ove. Reč je o indeksnim fondovima uvrštenim na berze koji u svojem sastavu imaju bitkoin.

To je bio ključni korak, kaže Kris-Oliver Šikentanc: - 2025. je bila godina u kojoj se bitkoin etablirao kao samostalna vrsta imovine. To je u velikoj meri bila posledica uspona ETF-ova, dakle likvidnih i veoma povoljnih finansijskih proizvoda koji oponašaju kretanje vrednosti bitkoina, objašnjava Šikentanc i dodaje: - Time je krug ulagača mogao znatno da se proširi.

Istovremeno je američki predsednik Tramp tokom predizborne kampanje obećao dalju deregulaciju kripto-tržišta. To je dodatno podstaklo raspoloženje i rast cene. Na berzi je ostvarivan jedan rekord za drugim. Početkom decembra 2024. bitkoin je prvi put koštao više od 100.000 dolara. Američki predsednik je istovremeno prepoznao mogućnosti kriptovaluta za svoju zemlju, ali i za sebe lično.


Adrijan Fric, poput mnogih drugih stručnjaka, na to gleda kritički: "Kratkoročno takvo lansiranje donosi pažnju, volatilnost i špekulaciju, ali ujedno pokazuje da su kriptovalute konačno stigle u politički mejnstrim." Istovremeno on upozorava da to otvara i pitanja o regulaciji.

Godine 2025. za rast vrednosti pre svega su bili zaslužni carinski sporovi i odluke centralnih banaka. Bitkoin je povremeno dosezao cenu do 126.000 dolara. Od svog nastanka povećao je vrednost za gotovo 20.000 odsto. Da li to znači da se, nakon 17 godina, potpuno etablirao? Da, kažu stručnjaci poput Tima Emdena iz firme Emden Research.

Ipak, on ističe da to ne znači automatski dalji rast vrednosti u dosadašnjim razmerama. "Bitkoin mora da bude još širu prihvaćen, pre svega kao digitalno zlato ili kao sredstvo plaćanja – ali istovremeno i još stabilniju regulaciju u Sjedinjenim Državama, kao i u evrozoni, kako bi posebno veliki ulagači ušli na tržište i osećali se bezbedno", objašnjava Emden.

SAD trenutno planiraju zakon o strukturi tržišta za kriptovalute. Njime bi se definisalo kako se one klasifikuju, kako se njima trguje i kako se nadziru. Ali američki Senat je 2025. odložio glasanje o tom zakonu za iduću godinu.


Zaključak: Kriptovalute u našem svakodnevnom životu još nisu stvarno prisutne – pre svega kada je reč o plaćanju. Jedna od prepreka je poverenje. Osim toga, vrednost bitkoina je sporna. Možda se to može ovako reći: potrebna mu je jasno definisana primena koja je ekonomski održiva. Ali kao investicija i predmet špekulacije, bitkoin je već postao deo naše svakodnevice.

Capitell AG

21shares

Crypto Finance AG

bitcoin

bitkoin

može li da se plaća bitkoinima

kriptvalute kao sredstvo plaćanja

blokčejn

Tramp koin