Sindikat Centar: Za javni prevoz Beograda 48 milijardi dinara, ali bez poboljšanja usluge

U budžetu grada Beograda za 2026. godinu biće izdvojeno čak 48,28 milijardi dinara za funkcionisanje javnog prevoza, ali i pored pozamašne sume i četvrtine budžeta koja se troši na javni prevoz, neće biti novca za razvoj mreže linija, kupovinu novih vozila i investiciona ulaganja, izjavio je saobraćajni inženjer i predsednik sindikata Centar GSP Beograd Ivan Banković.

Prema njegovim rečima, od tog iznosa najveći deo od 43,63 milijarde dinara će otići na plaćanje prevoznika, odnosno usluge po ugovoru.

- U toku ove godine nisu ostvareni planovi za kupovinu 300 novih autobusa, 100 novih tramvaja, generalnog remonta 25 tramvaja španskog proizvođača CAF, nije bilo nikakvih značajnih ulaganja u tramvajsku i trolejbusku infrastrukturu, nismo imali ulaganja u okretnice i terminuse, a sada je i zvanično da u naredne dve godine uprava grada ne planira izgradnju ili rekonstrukciju nijednog metra tramvajske pruge ili trolejbuske mreže, dok se od nabavki i to iz kredita i zaduženja planira svega 150 autobusa i 80 tramvaja, a nove trolejbuse gradska uprava uopšte i ne spominje - precirao je Banković.

Kako je dodao, GSP kao najveće gradsko preduzeće i javni gradski prevoznik u novu godinu ulazi sa starim dugovima, uvećanim zaduženjima i bez ikakvog plana razvoja.

- Izrazito je zabrinjavajuće stanje da se pod plaštom besplatnog prevoza još više linija dodeljuje uskom krugu privatnih firmi koje prave enormni profit, dok se za to vreme GSP zadužuje novim kreditima svakog meseca i to da bi se zaostali dugovi isplatili tako što se uzimaju nova zaduženja. U toku sledeće godine je predviđen rashod čak 188 autobusa i 15 tramvaja, iako je još uvek neizvesna nabavka novih vozila baš zbog teškog finansijskog stanja - upozorava Banković.

On naglašava da bi umesto trošenja skoro milijardu dinara za besmislene nabavke novih softvera za izračunavanje intervala između dva vozila na liniji i softvera za navođenje trase kretanja vozila u slučaju vanrednih okolnosti, bilo mnogo svrsishodnije i jeftinije za građane kada bi se ceo sistem javnog prevoza Beograda stavio pod kapu jedne gradske kompanije, umesto što paralelno imamo Sekretarijat za javni prevoz, dva gradska komunalna preduzeća koji se bave javnim prevozom, 18 privatnih prevoznika i dve privatne firme koje pružaju usluge tehničke podrške sistemu upravljanja javnog prevoza.