Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Na srpskim pijacama sve više uvoznog voća i povrća - Prednjače Francuska, Albanija i Egipat
Komentari
(Foto: Shutterstock/Ivan Pancic)
Ipak, najviše povrća kupujemo iz Albanije. Iz ove zemlje nam stiže ubedljivo najviše paradajza, paprike i krastavaca. Kada je u pitanju uvoz voća, najviše nam stiže iz Grčke, pre svega pomorandže, dinje, lubenice i jagode.
Ugrožen potencijal domaće poljoprivrede
Šljive na tezgama mogu biti iz Šumadije, ali su velike šanse da su i iz Moldavije s obzirom da nam je do oktobra stiglo 1.585 tona iz ove zemlje.
Stručnjaci ukazuju da smo prerano širom otvorili vrata voću i povrću iz uvoza i da bi to moglo značajno da ugrozi potencijal domaće poljoprivrede.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz poljoprivrednih proizvoda raste poslednjih deset godina i kada je u pitanju količina i vrednost robe.
Srbija je od januara do oktobra ove godine uvezla 298.308 tona voća i platila 400.451.000 EUR, što je za čak 42,9 % više u odnosu na isti period prošle godine.
Kada je u pitanju povrće, i tu beležimo rast uvoza za 19,2 %. Kupili smo 187.438 tona i platili 195.430.000 EUR.
Najviše uvozimo banane, jagode, limun, ostalo smrznuto voće i tradicionalno voće po kojem je Srbija u svetu poznata – maline. U periodu od januara do oktobra uvezli smo čak 6.550 tona!
(Foto: Emilija Žigon)
Uvoz maline je od januara do oktobra povećan za četiri puta i ovo voće je zauzelo visoku petu poziciju po vrednosti uvoza.
Kada je u pitanju voće, najviše para poslali smo u Ekvador, odakle je stiglo najviše - 48.503 tona banana, dok smo od povrća u inostranstvu kupili najviše krompira iz Francuske i paradajza iz Albanije.
Po količini i vrednosti kupljenog voća jagoda je na drugom mestu, a ubedljivo smo je najviše kupovali iz Egipta, 14.407 tona, dok je iz Grčke stiglo tri puta manje, a uvozili smo je i iz Maroka, Poljske i Holandije, pokazuju podaci RZS.
Među prvih pet vrsta povrća koje najviše uvozimo čak tri vrste u najvećim količinama dolaze iz Albanije. Ova zemlja je, kako pokazuju statistički podaci, najveći snabdevač Srbije paradajzom, paprikom i krastavcima - kornišonima.
(Foto: Aleksandar Parezanović)
Za paradajz sigurno da ima logike da brže sazreva i manje košta proizvodnja na jugu, ali ono što ukazuje na loš trend, što smo količinski, od svog povrća uvezli najviše krompira, čak 44.582 tona.
A uvoz je u prvih deset meseci ove godine veći za čak 63 % u odnosu na isti period lane.
Loš trend dugo traje
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da ovaj loš trend traje poslednjih 25 godina, naročito od kako je Srbija 2008. otvorila tržište za poljoprivredne proizvode iz EU.
- Mi smo zemlja koja je samozadovoljna, ali smo sa potpisivanjem CEFTE i sporazuma o bilateralnoj saradnji sa drugim zemljama i na kraju sa EU, svoje tržište vrlo rano otvorili za uvoz i zato nam se dešavaju stvari koje nekada nismo mogli ni da sanjamo.
(Foto: Robert Kneschke/shutterstock.com)
On podseća da smo pre nekoliko decenija izvozili robu vrednu 3,1 mlrd USD, a uvozili 1,3 mlrd USD, a da sada izvozimo tek malo više od 3 mlrd USD, a uvozimo više od 2 mlrd USD, tako da se pozitivan spoljnotrgovinski saldo sve više smanjuje.
- Ne bih voleo da doživimo sudbinu Hrvatske, koja je bila samodovoljna i imala je suficit hrane, a sada uvozi između 40 i 50 % svojih potreba. Očigledno se nisu dobro snašli u toj surovoj konkurenciji - kaže Prostran.
Tržište sve neizvesnije
- Teško ćemo se nositi sa konkurencijom, pre svega sa zemljama Evropske unije, čija je poljoprivreda visokosubvencionisana, pa onda i sa zemljama koje imaju jeftinu radnu snagu, poput Albanije - ukazuje Prostran.
On smatra da se moramo ozbiljno upitati šta nas čeka na tom neizvesnom i surovom tržištu. Mi smo agrarna zemlja, ali sa sve većim smanjenjem suficita kada je u pitanju izvoz poljoprivredno - prehrambenih proizvoda zbog sve većeg uvoza.
- Imali smo svoje sorte pasulja, a sada ga uvozimo. I nastavićemo to da radimo, jer smo potpisali takve sporazume. Prebrzo smo se otvorili ka EU sa kojom trgujemo 60 % i nisam veliki optimista da ćemo moći da se borimo sa narastajućom konkurencijom, ukoliko od naše privrede ne napravimo sektor koji može biti konkurentan.
Pritom ne smete uvoditi zabrane, u okviru CEFTE, možete da se pravdate da vam je ugrožena proizvodnja, ali to samo na neko vreme - ukazuje Milan Prostran.
Iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS navode da je u 2024. godini izvezeno 424.000 tona voća, u vrednosti izvoza od 746,5 mil EUR.
Najveću vrednost izvoza u 2024. godini ostvarila je zamrznuta malina sa 247,3 mil EUR. Sveža jabuka je sa 103,9 mil EUR druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, zatim zamrznuta višnja sa 78,2 mil EUR i smrznuta kupina sa 41 mil EUR.
Po vrednosti izvoza jabuka ne može da parira malini, jer je ovo voće jeftinije, ali se izvezu mnogo veće količine. Od januara do oktobra je izvezeno 81.000 tona jabuka, a vrednost je bila 62.826.000 EUR.
(Foto: James Yarema/unsplash)
- Prošle godine je izvezeno 128.954 tona povrća. Količinski najviše se izvozilo zamrznuto povrće – pečurke, paprika, mešavine, kukuruz šećerac i grašak, sveži crni luk, sveža šargarepa, krastavci i kornišoni, i u nešto manjoj količini paradajz i sveža paprika- kažu u PKS za RT Balkan.
U 2024. godini je izvezeno povrća u vrednosti od 132,2 mil EUR, a najveću vrednost izvoza su lane ostvarile mešavine sušenog povrća sa 23,4 mil EUR, sušene gljive sa 8,6 mil EUR, mešavine zamrznutog povrća sa 7,6 mil EUR, sveži krastavci sa 7,5 mil EUR, zatim slede luk crni, šargarepa i grašak.
Milan Prostran napominje da poljoprivreda ima udeo od 15 % u BDP-u Italije, Francuska blizu 20 %, a da je naš sektor, koji je imao učešće veće od 10 %, sada pao na 3%.
- Ovaj sektor se ne sme dovesti u pitanje, jer ima ona jedna izreka da se bez hrane ne može ni ratovati, ni radovati. Zemlja koja kvalitetno i zdravo hrani svoju naciju, čini je srećnom - poručuje agroekonomista.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.