Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Problemi srpskih ratara zbog lošeg kvaliteta hlebnog žita - Godišnje oko 400.000 tona pšenice završi kao stočna hrana

Izvor: Dnevnik

Sreda, 10.12.2025.

09:26

Komentari

Podeli

(Foto: Pixabay.com/wuzefe)

U ovoj setvi pšenice sertifikovanog semena je bilo za svega 350.000 hektara, što je daleko manje nego što nam treba jer žita sejemo na najmanje 600.000 hektara.

Nedeklarisano seme smanjuje prinos

Nedovoljno deklarisanog semena na tržištu ponavlja se svake godine i predstavlja uobičajenu sliku u proizvodnji domaće pšenice.

Dobar deo naše pšenice zato završi kao stočna hrana i, uz nerazvrstavanje pšenice po kvalitetu, predstavlja slabost u proizvodnju hlebnog zrna.

Svake godine između 300.000 i 400.000 tona pšenice, ili oko 10% ukupne godišnje proizvodnje, završi kao stočna hrana, pošto korišćenje nedeklarisanog semena, uz klimatske promene, umanjuje kvalitet i prinos.

(Foto: Shutterstock)

Procene "Žita Srbije" kažu da ćemo pšenice ove jeseni imati posejane na 620.000 hektara, što znači da će na oko 270.000 hektara zauzeti seme nastalo u individualnoj proizvodnji zemljoradnika, čiji je kvalitet nepouzdan.

Tako će opet dobar deo naše pšenice i u žetvi 2026. godine završiti u stočnoj hrani.

Potiskivanje sorti boljeg kvaliteta

Stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević ističe za Dnevnik da je Srbija bila prepoznavana na međunarodnom tržištu po visokom kvalitetu pšenice.

- Nažalost, izostanak podsticaja za gajenje kvalitetnijih sorti i nedostatak kontrole kvaliteta zrna pri otkupu i skladištenju je dovelo do potiskivanja sorti boljeg kvaliteta. Zbog pada tehnološkog kvaliteta zrna, usled velike zastupljenosti sorti niskog genetskog potencijala za kvalitet, kao i zbog preterane upotrebe nedeklarisanog semena, kvalitet merkantilne pšenice je znatno opao - prof. dr kaže Malešević.

(Foto: smart.art/shutterstock.com)

Direktor "Žitounije" Zdravko Šajatović napominje da u izvoz ide sva naša pšenica, i ona sa 12 i 13 % proteina, ali da se traži i žito sa 11,5 i 10 % proteina, koje ide u prehrambenu indstriju za proizvodnju keksa.

- Dobar deo domaće pšenice se prodaje i kao stočna hrana, između 300.000 i 400.000 tona - kazao je Šajatović. - Kod nas se još pšenica ne razvrstava po kvalitetu, jer nemaju svi otkupljivači uslov za to - prijemni koš, silosku ćeliju za predviđeni nivo kvaliteta i opremu za brzo merenje kvaliteta. Zemljoradničke zadruge nemaju uslova da žito razvrstavaju po kvalitetu, a većina zemljoradnika žito posle žetve nosi u zadruge na čuvanje - navodi Šajatović.

On kaže da pšenicu po kvalitetu razvrstavaju samo u velikim silosima.

Italija značajan kupac

Šajatović podseća i da je izvoz pšenice dobro krenuo posle žetve jer je "Srbija u Italiju u protekla četiri meseca prodala više od 200.000 tona".

- To je više od polovine ukupnog izvoza od početka nove ekonomske godine u poljoprivredi od 1. jula do kraja oktobra - izjavio je Šajatović. - Italija je naš tradiciolani kupac, ali je sada postala i značajan, jer je stao izvoz za Konstancu.

Po rečima Šajatovića, za četiri meseca, od jula do oktobra, izvezli smo oko 410.000 tona pšenice, što je dobar izvozni rezultat ukoliko se porede podaci iz ranijih godina.

- Svakog meseca prodamo po 100.000 tona žita i ako se te količine nastave i narednih meseci, do nove žetve trebalo bi da budemo zadovoljni - kaže Šajatović.

Firme:

Žita Srbije Beograd

Poslovno udruženje Žitounija

Tagovi:

Zdravko Šajatović

prof dr Miroslav Malešević

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Pešići iz Radobića kod Mionice jedini u Kolubarskom okrugu gaje angus goveda - Stočarstvo kao nasleđe i tradicija Agro

Poskupljuje beli hleb, a cena brašna u pakovanju od kilogram slobodno će se formirati Agro

Žitounija: Mlinari traže povećanje proizvođačke cene brašna u kilogramskom pakovanju za deset dinara Agro

Stranci vole srpsku pšenicu - Za tri meseca prodato 326.000 tona Agro

Institut za ratarstvo i povrtarstvo: Rekordan rod pšenice a otkupna cena pod pritiskom Agro

Dogovorena izmena uredbe o ograničenim cenama - Poskupljuje kilogramsko pakovanje brašna Agro

Mlinari traže povećanje cena brašna Agro, Finansije

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.