EU najveći donator u Srbiji – Milijarde evra iz IPA fondova za infrastrukturu i energetsku bezbednost

Srbija i Evropska unija sarađuju intenzivnije nego ikada ranije kroz projekte i programe koji obuhvataju gotovo sve sektore. Napredak Srbije u evropskim integracijama meri se kombinacijom sprovedenih reformi i podrške iz evropskih fondova.

- U periodu od 2008. godine, od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to je oko tri budžeta EU. Vrlo grubo, iznos i obim sredstava za Srbiju je oko 4,5 mlrd EUR. EU prednjači u odnosu na sve druge donatore i partnere koji su podržavali Srbiju u prethodnim decenijama - ukazuje Ana Ilić iz NALED-a.

Podrška razvoju ekonomije i infrastrukture ogleda se kroz ulaganja u hiljade projekata koji utiču na ekonomiju, infrastrukturu i stabilnost celog regiona.

Jedna od najvećih i najznačajnijih pojedinačnih investicija na Zapadnom Balkanu, za koju su sredstva izdvojili poreski obveznici EU, nalazi se u Srbiji.

- Reč je o investiranju u železničku prugu Niš–Beograd. Opredeljeno je 600 mil EUR iz IPA sredstava i zajmova Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ukupan iznos je bio 2,2 mlrd EUR. To je ulaganje u Koridor 10 koji povezuje Austriju i Grčku i važan je za Srbiju i ceo region - ističe Mauro di Veroli, šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji.

Prema njegovim rečima, po realizaciji projekta skratiće se vreme putovanja za polovinu, a tom trasom godišnje putuje 9,3 miliona putnika i preveze se 9,4 miliona tona robe.

Najveći izvor podrške stiže iz evropskih IPA fondova. Novac se najčešće koristi za obnovu škola, bolnica, ustanova kulture i sportskih objekata.

- U periodu od 2007. do 2013. godine iz IPA fondova uloženo je milijardu i po evra u Srbiju. Od 2014. do 2020. povećan je iznos i ukupno je bilo izdvojeno 1,7 mlrd EUR. U sadašnjem višegodišnjem ciklusu finansiranja, koji pokriva period do 2027. godine, planirano je još više: ukupno 2,2 mlrd EUR - kaže Veroli.

U vremenu kada je energetska bezbednost imperativ, izgradnja infrastrukture potrebne za diverzifikaciju izvora snabdevanja postavljena je kao prioritet. Takav projekat je i gasni interkonektor sa Bugarskom, vredan više od 94 mil EUR, čiju je realizaciju Evropska unija podržala sa više od polovine tog iznosa, bespovratno.

- Strateški najznačajnije za Srbiju, ceo region i Evropu jeste što se kroz projekat obezbeđuje diverzifikacija snabdevanja gasom. Projekat je od finansijskog i strateškog značaja - napominje Ana Ilić.

Mauro di Veroli ističe da je diverzifikacija nabavke gasa od različitih dobavljača pitanje energetske bezbednosti, te da interkonektor sa Bugarskom, članicom Evropske unije, tu mogućnost pruža i Srbiji. Najbolji primer da sprovođenje reformi ima svoju nagradu jeste i Plan rasta za Zapadni Balkan. Nova sredstva stižu po učinku, sa ciljem da kroz reforme i finansijsku podršku Srbija postane ravnopravna članica evropske porodice.