Žene u IT-u u BiH: Od retkih izuzetaka do predvodnica promena

Tehnološki sektor sve brže raste i menja svet oko nas, ali jedno je jasno: ravnopravnost i raznolikost ostaju ključni faktori za njegov uspeh. Žene u IT industriji donose jedinstvenu perspektivu, a njihova uloga postaje sve značajnija u kreiranju inovacija koje su ne samo pametne, već i humane.

Razgovarali smo sa nekoliko liderki iz Bosne i Hercegovine kako bismo razumeli njihove stavove o doprinosu žena u tehnologiji, potrebnoj saradnji sistema i savete za mlade devojke koje razmišljaju o karijeri u IT sektoru.

Priče sagovornica eKapije pokazuju da se percepcija i pristup tehnologiji kod devojaka polako menja.

- Devojke danas ne vide tehnologiju samo kao kod i ekrane, već kao alat kroz koji mogu izraziti svoju kreativnost, ideje i vrednosti - ističe Dragana Babić, direktorica Prve Međunarodne SajberŠkole KIBERone Banja Luka (Women Techmaker Ambasador, Women TechNetwork Country Leader BiH) naglašavajući da su vidljivi uzori i mentorstvo ključni za rušenje dugogodišnjih stereotipa.

Ona podseća da su žene u IT-u nekada bile retki izuzetak. - Bilo je potrebno mnogo više od znanja, trebalo je imati upornost da se ostane vidljiv, autentičan i dosledan u svetu koji te ne očekuje na tom mestu - kaže Babić. Njena misija je jasna: digitalna pismenost mora postati pravo, a ne privilegija, kako bi deca i omladina iz manjih sredina imali iste šanse kao oni iz razvijenih centara.

Kristina Erak, Operations Manager u Udruženju Bit Alijansa, ističe da najčešće prepreke nastaju zbog uverenja da je IT područje veoma zahtevno i da je za uspeh potrebno posebno tehničko ili matematičko predznanje. - Ključne veštine u tehnologiji razvijaju se kroz učenje i praksu, a ne kroz unapred zadate predispozicije - kaže za eKapiju Erak. Kroz inicijative poput CoderDojo programa, devojke stiču iskustvo i samopouzdanje, pokazujući da IT može biti kreativan, inkluzivan i pristupačan.

Elmana Plenko, Head of Delivery u jednoj od najinovativnijih IT kompanija u regiji, Ministry of Programming, ukazuje da je izazov danas napredovanje žena, a ne ulazak u industriju. Pojašnjava da fenomen "slomljene prečke" znači da mnoge kompetentne žene ostaju na tehničkim pozicijama jer nemaju mentore ili priliku da pokažu svoj puni potencijal.

- Mnogo talentovanih žena ostaju na tehničkim pozicijama, ne zbog nedostatka ambicije, već zato što nemaju nekoga ko će ih prepoznati, podržati i zagovarati. Uz to, osjećaj da moraju govoriti pažljivije i dokazivati se duže i dalje je prisutan. Za mene će pravi napredak biti onda kada svaka žena u IT-ju osjeti da ima pravo, ali i prostor, da vodi, bez osjećaja da mora raditi dvostruko više da bi to dokazala - objašnjava Plenko.

- U karijeri sam se više puta susrela s preprekama, ali sam odlučila da ih ne tretiram kao prepreke, nego kao lekcije. Nikada nisam pristajala na neravnopravnost kao "pravilo igre" i uvek sam jasno ukazivala kada bih videla da prilika odlazi u nečije ruke samo zato što je taj neko glasniji, a ne sposobniji.

Navodi da se odlučnost kod muškarca vidi kao snaga, a kod žene se često doživljava kao oštrina. - Žena koja je asertivna često bude etiketirana kao "teška", a paradoksalno, ako pokaže toplinu i empatiju, doživljava se kao "nedovoljno snažna". To je ta nemoguća ravnoteža u kojoj se mnoge žene u liderstvu nalaze – i upravo zato mnoge od njih biraju da ostanu korak iza.

Njena filozofija liderstva, kombinacija odlučnosti i empatije pokazuje, kako žene u IT-u redefinišu pravila igre i grade kulturu tima koja omogućava rast i inovacije.

Saradnica za partnerstva u Blum Institutu, Alema Pelesić, dodaje da su žene u tehnološkim startapima i nauci još manjina, ali da njihovo liderstvo donosi konkretne rezultate: bolje timske dinamike, brže validiranje proizvoda i održive modele rasta.

- Najveća prepreka ostaje ograničen pristup ranoj finansijskoj podršci - ističe Pelesić i dodaje: - Ipak, prilike nikada nisu bile veće. Danas imamo sve snažniju mrežu inkubatora, pre-akceleratorskih programa i organizacija poput Blum Instituta, eComm asocijacije i platforme Elevate.ba, i Business Angle Summita koje nude znanje, mentorstvo i umrežavanje. Kada spojimo naučni potencijal sa preduzetničkom energijom žena, stvaramo inovacije koje ne samo da odgovaraju na potrebe tržišta, nego menjaju celu zajednicu. To je jedna od prilika koju želimo da stvaramo u Institutu.

Pelesić nam kaže da kao neko ko je završio studije, genetike, dugo je imala osećaj da mora posebno dokazivati zašto je "dovoljno kompetentna" da donosi strateške odluke.

- Ponekad sam se pitala: Kako se moje laboratorijsko iskustvo uklapa u sastanke sa investitorima ili donosiocima odluka? Međutim, vrlo brzo sam shvatila da se upravo tu krije moja prednost jer analitičnost i sistematičnost iz nauke, uz dinamiku i brzinu digitalne ekonomije, stvaraju moćnu kombinaciju.

Liderstvo, inkluzija i sistemska podrška kao pokretači razvoja u BiH

Kristina Erak dodaje da je inkluzivnost u IT-u više od moralne obaveze – to je strateški izbor. - Bit Alijansa je jasno opredeljena za razvoj sektora u kojem žene imaju jednaku vidljivost, podršku i mogućnosti napredovanja - kaže Erak.

Bit Alijansa je potpisnik UN Women Action Coalition on Technology and Innovation for Gender Equality, a njihov rad je međunarodno prepoznat – čak su u Kazahstanu dobili priznanje za doprinos ravnopravnosti u digitalnom sektoru.

U 2023. godini, Bit Alijansa je sprovela prvo sveobuhvatno istraživanje o rodnoj ravnopravnosti i socijalnoj inkluziji u IT industriji BiH. Na osnovu rezultata nastala je publikacija "Smernice za inkluzivnu komunikaciju u IT industriji", praktičan vodič za kompanije koje žele unaprediti komunikacijske prakse i osigurati radno okruženje zasnovano na jednakim prilikama.

Erak naglašava i obrazovne inicijative: kroz platformu edu.itkarijera.ba, besplatni nastavni materijali postaju dostupni svim srednjim školama u BiH, dok angažman u Savetodavnom odboru pri UNICEF-u doprinosi jačanju digitalnih kompetencija mladih i unapređenju položaja devojaka u STEM-u.

- U IT industriji u Bosni i Hercegovini postoji veliki broj žena koje kroz svoje stručne uloge, rukovodeće pozicije i društveni angažman značajno doprinose razvoju sektora. U brojnim kompanijama članicama Bit Alijanse upravo žene vode ključne poslovne procese - od razvoja softvera i upravljanja projektima do poslovne strategije, dizajna i edukacije. Brojne kompanije u BiH imaju žene kao direktorice ili članice top menadžmenta, a njihov doprinos je vidljiv i van okvira kompanija - dodaje Erak.

Dragana Babić podseća da najveći izazov za žene u IT-u nije ulazak, već ostanak i napredovanje. - Žene se i dalje suočavaju s nevidljivim barijerama, nejednakim prilikama i sopstvenim sumnjama koje nastaju jer su dugo učene da budu "skromne" - kaže Babić.

Za Babić, liderstvo žena nije samo "ženska perspektiva"– ono menja samu logiku sistema. - Kada žene vode, one stvaraju prostore u kojima i drugi mogu rasti, a to donosi pravu inovaciju - ističe. Posebno naglašava važnost mentorstva: - Znanje se može naučiti, ali osjećaj pripadnosti zajednici i vera da tvoj glas vredi dolazi kroz ljude koji te podrže u pravom trenutku.

Babić ističe i potrebu za strukturnim promenama: - Bosna i Hercegovina ima ogroman potencijal, ali često žene rade same, bez institucionalnog okvira ili fondova. Potrebni su dugoročni programi, mikrograntovi, mentorstvo, saradnja sa školama i univerzitetima, jer kada žene imaju podršku da razviju ideje, cela zajednica profitira.

U Ministry of Programming, inkluzija nije kampanja, već način rada, ističe za eKapiju Elmana Plenko i pojašnjava:
- Naša struktura nije striktno hijerarhijska. Svaki član tima od početka ima priliku da učestvuje u projektima, komunikaciji s klijentima i donošenju odluka.

Fleksibilni rad i otvoreni razgovori o rodnoj ravnopravnosti ključni su za održivost liderskih uloga. Plenko napominje:

- Jednakost ne dolazi sama od sebe. Pratimo pokazatelje poput zastupljenosti žena, brzine napredovanja i učešća u vođenju projekata. Ako primetimo neravnotežu, reagujemo kroz vidljivost i prilike, ne formalne kvote.

Njeno iskustvo pokazuje i važnu psihološku dimenziju: žene često odbijaju liderske uloge jer misle da još nisu spremne, dok muškarci prihvataju odmah. - To nije razlika u sposobnosti, nego u percepciji vlastite spremnosti – i upravo tu vidim prostor gde se najviše moramo podržavati.

Mladim devojkama bih poručila: ne čekajte da se osećate spremno. Gotovo niko nije spreman kada počinje nešto veliko. Prihvatite izazove koji vas pomalo plaše, jer upravo tu počinje rast - ističe Plenko.

Alema Pelesić iz Blum Instituta naglašava potrebu za kontinuiranom podrškom kroz sve faze razvoja – od prve ideje, preko istraživanja, do komercijalizacije i skaliranja startupa. Programi poput IT Girls, Elevate i Swiss EP pomažu devojkama da izgrade samopouzdanje i transformišu ideje u održive biznise.

Pelesić takođe ističe važnost kombinacije međunarodnih i lokalnih organizacija: Globalni partneri donose standarde i nove pristupe, a lokalne institucije ih pretvaraju u dugoročne modele koji zaista služe zajednici. - Takav ekosistem omogućava da finansiranje postane prirodna posledica kvalitetnog razvoja, a ne prepreka.

Prednosti i kvalitet žena u tehnologiji

- Žene unose u tehnologiju ono što joj najviše nedostaje – smisao. U vremenu kada se veštačka inteligencija razvija brže nego što je razumemo, potrebne su osobe koje u svemu traže ljudsku dimenziju. Žene često povezuju tehnologiju s društvom, etikom i obrazovanjem. Njihova empatija, sposobnost da sagledaju širu sliku i da grade umrežene zajednice, čine ih ključnim akterima za budućnost koja ne treba biti samo "pametna", nego i humana - navodi Dragana Babić.

Kristina Erak poručuje da su dileme sasvim razumljive, posebno u brzo rastućoj industriji.

- Većina veština stiče se učenjem i praksom, a ne urođenim talentom. Ako postoji i najmanje interesovanje, napravite prvi korak – isprobajte radionicu, program ili razgovarajte s osobama iz IT sektora. Samopouzdanje i kompetencije razvijaju se postepeno kroz iskustvo, a IT sektor ceni trud, znanje i radoznalost – poručuje Erak.

Osvrnula se i na saradnju obrazovnog sistema, IT kompanija i institucija.

- Saradnja ovih aktera ključna je za stvaranje održivog i inkluzivnog ekosistema u kojem će veći broj devojaka birati karijeru u tehnologiji. Obrazovanje postavlja temelj kroz kvalitetne nastavne planove i ranu izloženost STEM oblastima, dok IT kompanije pružaju praktično iskustvo, mentorstvo i jasnu sliku o tome kako izgleda rad u industriji. Institucije imaju važnu ulogu u kreiranju politika koje podržavaju digitalnu transformaciju i podstiču ravnopravnost u pristupu obrazovanju i zapošljavanju. Kada ove tri strane deluju usklađeno, stvaraju se uslovi u kojima devojke i žene imaju bolju vidljivost mogućnosti, veći pristup programima i jasnije putanje ka zapošljavanju. Upravo takva koordinisana saradnja je preduslov za dugoročno povećanje učešća žena u IT sektoru.

Alema Pelesić mladim devojkama poručuje da budu hrabre i veruju svom putu, čak i kada izgleda neuredno ili nepravolinijski.

- Svaka radionica, svaki projekat, svaki mali izazov ili odbijenica se kasnije složi u smislen mozaik. Kao što je Steve Jobs rekao: "You can only connect the dots looking backwards". Svaki korak koji napravite danas, čak i onaj koji sada izgleda beznačajno, oblikuje vaš put i stvara prilike koje možda sada ne vidite.

Kako nam kaže cilj je potpuno brisanje tih "tihih granica" koje određuju šta je tipično "ženski put".

- Da nikoga više ne iznenađuje što žena iz genetike vodi strateška partnerstva u biznisu, ili što poduzetnica razvija novu tehnologiju u saradnji s istraživačkim centrom. Kroz moj rad u Blum Institutu, gde gradimo mostove između AI istraživanja i praktične primene, vidim ogroman potencijal za transformaciju. Želim da BiH postane prepoznat regionalni hub za women-led tech kompanije, ne kao posebna kategorija, i više liderskih pozicija u tech sektoru u rukama žena do 2030. godine.

Moja vizija je jasna i višeslojna: devojčice programima stiču prve linije koda, što ih priprema za naredni korak, mlade žene kroz Elevate pokreću svoje startape, dok investitorke pružaju podršku novoj generaciji preduzetnica, i stručnjakinje u Blum Institutu vode istraživačke projekte koji postaju preduzetnički poduhvati.

Pravi napredak će biti vidljiv kada žene u IT-ju više ne budu izuzeci, nego svakodnevica, ističe Elmana Plenko.

- Kada vođenje velikih tehničkih timova od strane žena ne bude vest, nego norma, i kada asertivna žena ne bude "teška", nego jednostavno – efikasna i kompetentna. Ravnopravnost se ne postiže panelima ili člancima, nego promenom sistema – kada kompanije prestanu pitati "kako da podržimo žene?" i počnu pitati "kako da dizajniramo okruženje u kojem svi imaju jednake šanse da uspeju?" To je budućnost kakvu želim, ne onu u kojoj se žene moraju prilagođavati liderstvu, nego onu u kojoj se liderstvo razvija tako da odražava sve nas.

Ove priče potvrđuju trend koji već polako menja IT industriju u BiH – žene ne čekaju da im prilike dođu same, već ih kreiraju, vodeći projekte, timove i zajednice koje oblikuju budućnost tehnologije u zemlji. Svaka nova generacija devojaka koja kroči u svijet IT-a dodatno ruši stereotipe, pokazujući da liderstvo, inovacije i kreativnost nisu stvar pola, nego vizije i upornosti.