Opasnost na ekranu i jedan klik do prevare - Kako je Ljiljana sprečila gubitak firme od 35.000 EUR?

Ljiljani, koja radi u finansijama jedne beogradske firme, nedavno je u inbox stigao mejl sa oznakom "HITNO". Direktor traži da odmah prebaci 35.000 EUR na račun naveden u prilogu. Na prvi pogled ništa neobično.

Ali nešto joj ipak nije dalo mira. Možda upravo ta nametnuta hitnost. A možda činjenica da je prošla internu obuku iz sajber bezbednosti i dobro zna da svaki mejl koji izaziva osećaj pritiska, panike ili žurbe mora da se dvaput proveri. Proverila je. Direktor nije poslao mejl. Sprečena je ozbiljna finansijska šteta.

Ovakvi scenariji danas su postali svakodnevica i najbolji dokaz da fišing više nije amaterska poruka s lošim pravopisom, već precizno osmišljena prevara. Na to upozorava i dr Miloš Jovanović, profesor informacione bezbednosti na Univerzitetu u Kragujevcu i predsednik OpenLink Grupe, koji ističe da su današnji napadi "daleko sofisticiraniji i personalizovani kao nikada ranije".

Prema njegovim rečima, fišing više nije masovna prevara poslata na hiljade adresa, već napad usmeren na konkretne ljude u konkretnoj organizaciji. Umesto generičkih mejlova koji su nekada lako odavali prevaru, danas dominiraju spear phishing napadi, kompromitacija poslovne e-pošte, prevare preko društvenih mreža, kao i SMS i WhatsApp poruke koje izgledaju potpuno legitimno.

- Fišing više nije masovna kampanja "za svakoga", već precizno ciljan napad prema određenoj osobi, funkciji ili organizaciji. Takvi napadi danas često uključuju i elemente socijalnog inženjeringa, gde se psihološki manipuliše korisnikom da poveruje u autentičnost komunikacije. Uz to, napadači sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju kako bi kreirali poruke bez gramatičkih grešaka i sa uverljivim tonom, što dodatno otežava prepoznavanje prevare - objašnjava naš sagovornik.

Napadači se detaljno pripremaju: koriste podatke prikupljene sa društvenih mreža, informacije iz ranije kompromitovanih baza, imitiraju stil komunikacije rukovodilaca i sve češće primenjuju generativnu veštačku inteligenciju kako bi kreirali poruke koje po tonu i jeziku izgledaju besprekorno. Zbog toga, kaže Jovanović, "granica između stvarne i lažne poruke postaje izuzetno tanka".

U takvom okruženju, prepoznavanje fišinga zahteva istovremeno tehničku i psihološku pažnju.

- Zaposleni bi pre svega trebalo da proveravaju adresu pošiljaoca, ton poruke i eventualne gramatičke greške, kao i linkove koji vode na sumnjive domene. Svaka poruka koja stvara osećaj hitnosti ili pritiska ("odmah reagujte", "račun će biti blokiran") treba da izazove sumnju - ističe profesor.

Istraživanja, međutim, pokazuju da manje od polovine zaposlenih ispravno reaguje u prvim sekundama kontakta sa sumnjivom porukom, što prema Jovanoviću jasno pokazuje da edukacija mora biti kontinuirana i usmerena na praktične simulacije, a ne na jednokratne prezentacije.

Kada je reč o zaštiti, kompanije moraju da grade višeslojnu strategiju koja objedinjuje tehničke alate i svest zaposlenih.

- Tehničke mere uključuju višeslojnu zaštitu, od naprednih e-mail filtera i DMARC/SPF/DKIM politika, do uvođenja višefaktorske autentikacije (MFA) i kontrolisanog pristupa osetljivim resursima. Na organizacionom nivou, ključna je jasna bezbednosna kultura koja podrazumeva jasno definisane procedure, stalnu edukaciju i proaktivno praćenje sumnjivih aktivnosti kroz sisteme za detekciju i reagovanje na incidente (EDR/SIEM rešenja) - kaže sagovornik eKapije.

Najbolja zaštita je, podvlači, kombinacija tehnologije i svesti korisnika zato što ni najskuplji bezbednosni sistem ne može da nadoknadi jedan pogrešan klik.

- Sve veću ulogu ima i individualna zaštita korisnika kroz passkey sisteme i biometrijsku autentikaciju, koji smanjuju rizik od krađe lozinki i fišing napada. Takva rešenja omogućavaju prijavu bez klasične lozinke, uz potvrdu identiteta putem otiska prsta, prepoznavanja lica ili bezbednosnog ključa, čime se značajno povećava nivo lične i korporativne sigurnosti - pojašnjava profesor Jovanović.

Dr Jovanović naglašava da tada presudnu razliku pravi brzina reakcije.

- U praksi, nije presudno da li je neko kliknuo već koliko brzo je to prijavljeno i kako organizacija reaguje. Ako postoji jasan kanal za prijavu sumnjivog događaja i ako IT tim odmah izoluje uređaj, proveri mrežni saobraćaj i obavesti druge korisnike, šteta se može u potpunosti sprečiti - kaže on.

Problem, međutim, nastaje kada zaposleni iz straha da će biti okrivljeni ćute. Zato, ističe, kultura bezbednosne transparentnosti mora biti deo interne politike koja treba da nalaže da se greška prijavljuje odmah i bez straha od sankcija.

Dugoročno, preduzeća moraju da menjaju način razmišljanja o bezbednosti.

- Više nije dovoljno da IT tim bude jedini koji razmišlja o zaštiti već svaki zaposleni mora razumeti da je deo prve linije odbrane. To znači da se svaka poruka, link ili zahtev za poverljive podatke proverava bez žurbe i bez automatskog poverenja, čak i ako deluje legitimno. Redovna, praktična obuka zaposlenih je ključna ali ne kroz suve prezentacije i "online obuke", već kroz realne primere i treninge koje pomažu da ljudi nauče da prepoznaju sumnjive situacije u svakodnevnom radu. I na kraju, važno je da postoji jasna i jednostavna procedura za prijavu sumnjivih poruka, bez straha od greške, jer brza reakcija često pravi razliku između manjih smetnji i ozbiljnog bezbednosnog incidenta - zaključuje profesor Jovanović.