Prestonica traži rešenje za opstanak Apoteke Beograd

U Apoteci Beograd u poslednje vreme "duva promaja". Sve je manje lekova na rafovima, kao i zaposlenih. Od oko 800 ostalo ih je 500, a oni mesecima ne primaju platu. Račun im je već gotovo mesec dana u blokadi, zbog potraživanja dobavljača i tužbi zaposlenih, pa i ono sredstava što "kapne" od prodaje proizvoda ide da se namire dobavljači. Ono čega ima previše jesu dugovi koji se, nažalost, samo uvećavaju. Šta će biti sa ovom vrlo važnom ustanovom koja je sistematski prethodnih decenija gurana "niz vodu" još se ne zna. Grad u čijoj su nadležnosti traži rešenje. Da li će apoteke biti privatizovane ili će im se naći koncesionar, kako je to gradonačelnik Aleksandar Šapić predlagao pre godinu dana ili će biti uključene u javno-privatno partnerstvo – može samo se nagađa. Rešenje bi, kako se može čuti, trebalo da se nazre do kraja godine.

Kako su u svom saopštenju istakli zaposleni u Apoteci Beograd na velikom kolegijumu 21. oktobra, upravnici su obavešteni da više neće biti isplata zarada niti ulaska robe.

– Mi zaposleni, čiji je osnivač grad, nismo pušteni na sednicu Skupštine grada koja je održana 30. oktobra, dan posle jednodnevne obustave rada. Vreme prolazi, dugoročnih i kratkoročnih mera koje bi omogućile dalje postojanje Apotekarske ustanove Apoteka Beograd za sada nema niti od menadžmenta, niti od osnivača, niti od Ministarstva zdravlja. Ovakva situacija zahteva reakciju Upravnog odbora i Nadzornog odbora Apoteke Beograd. Mi, zaposleni smo odavno prepušteni sami sebi. Trenutno nam se duguje sedam mesečnih zarada, znači da moramo da tražimo drugi posao. Naći ćemo mi drugog poslodavca, ali gde će građani naći drugu Apoteku Beograd. Već sad je veliki broj apoteka prinuđen da radi samo u jednoj smeni, a sledećih nedelju dana će svakako neke od njih morati i da se zatvore – stoji u saopštenju.

Kako su za medije rekli predstavnici sindikata Opstanak u Apoteci Beograd, radnici od septembra nisu dobili ni dinar pa se plaše da će ostati i bez zdravstvenog osiguranja, što im se prošle godine u januaru dogodilo. Oni su naglasili da je u proteklih sedam dana više od 70 zaposlenih napustilo ovu ustanovu, a i da se sve više apoteka zatvara. Od pet apoteka koje su dežurale noću ostala je samo jedna – Prvi maj u Ulici kralja Milana. Primera radi, apoteka na raskrsnici Nemanjine ulice i Bulevara kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića (bivša Savska), gde se nalazi bolnica Sveti Sava, radi od 8 do 21 čas.

U razgovoru za Radio-televiziju Srbije Nikola Nikodijević, predsednik Skupštine grada, naveo je da je svestan situacije u kojoj se nalaze i zaposleni i Apoteka Beograd, ali je naglasio da su uzrok tome sve zakonske izmene od 2003. godine koje su išle protiv apoteka u korist privatnog sektora.

– Trideset apoteka u gradovima Srbije nije opstalo na tržištu. Grad se bori da njegove apoteke opstanu i naravno da je nezgodna situacija kada ljudi pet-šest meseci ne prime platu, i to je nešto čime se mi svakodnevno bavimo. Ja svakodnevno razgovaram sa direktorom, imali smo i sastanak i sa predstavnicima vlade da nađemo najbolje i najoptimalnije rešenje da te apoteke opstanu i da mogu da posluju po tržišnim uslovima, ali su tržišni uslovi u ovom trenutku jako nepovoljni za njih – rekao je Nikodijević.

On je istakao da je za reprogram dugovanja grad dao 1,3 milijarde dinara.

– Da grad nastavi da daje pare, neće se rešiti situacija. Moramo sistemski rešiti ovaj problem – istakao je Nikodijević.

Naveo je da u ovom trenutku ima 75 apoteka, a da je na početku godine bilo stotinak, kao i da je trenutno 500 zaposlenih. Nikodijević je potvrdio da je oko 300 ljudi napustilo Apotekarsku ustanovu.

– Moramo se boriti za ovih 500 ljudi koji su ostali i apsolutno se slažem da oni treba da primaju svoje plate, ali moramo naći zakonski način kako to da učinimo jer ovo što trenutno imamo nije održivo po tržišnim uslovima – rekao je Nikodijević.

Apoteka Beograd (osnovana 1830) izuzetno je važna zdravstvena ustanova u gradu, koja ima svoju proizvodnju. Iz njenih laboratorija "izlazi" više od 150 galenskih proizvoda i jedini izrađuju lekove po receptu lekara.

Opstanak ove ustanove primarne zaštite u nadležnosti grada ili republike od ogromne je važnosti za sigurnost zdravstva. Jer, ako se sve ostavi u rukama privatnika, to bi značilo da oni diktiraju tržišne uslove, od nabavke lekova, preko cena, koje su već paprene i opterećuju kućni budžet, do odluke da se u nekom trenutku povuku sa tržišta. Opstanak Apoteke Beograd omogućio bi ravnotežu tržišta i sprečio mogućnost monopola.

Pre oko dve godine grad je postavljanjem novog menadžmenta i pokrivanjem dugova pokušao da pomogne ustanovi. Ali, plate su i dalje kasnile pa su i radnici tužili sopstvenu firmu. Posle naplate dugovanja blokiran im je račun pa je 23. oktobra Nikola Prelević, v. d. direktora, podneo ostavku. Ona se nije našla na dnevnom redu poslednje sednice Skupštine grada.