Merkur: Po kupovnoj moći bogatijih porodica Srbija na začelju Evrope

U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 EUR prag za ulazak tročlane porodice među 10% najimućnijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći, a u kombinaciji tih faktora Srbija je na začelju Evrope, piše nemački dnevnik Merkur.

Analizom podataka evropske statističke agencije Eurostat i OECD i uz pomoć automatskog računovodstvenog programa buchhaltungsbutler.de, dnevnik je ustanovio da je prag za ulazak u 10% najbogatijih tročlanih porodica sa 175.000 EUR najviši u Luksemburgu i u Norveškoj (117.319).

Slede Danska (105.363 EUR), Austrija, Irska, Holandija i Nemačka, gde najbogatijih 10% godišnje zaradi najmanje 71.000 EUR neto. Na samom začelju je sa najnižim pragom Turska (19.000 EUR), a ispred nje su Srbija (20.518 EUR) i Rumunija (25.117 EUR). Međutim, pošto su cene u Turskoj veoma niske, piše Merkur, primanja od 19.000 EUR u Turskoj imaju veću kupovnu moć koja bi na evropskom nivou odgovarala primanjima od 46.000 EUR. Turska sa tom korekcijom izbija ispred Srbije gde tročlana porodica sa primanjima od 20.518 EUR ima u evropskim razmerama kupovnu moć od 30.000 EUR. Pri začelju tabele, i rumunska bogatija tročlana porodica s obzirom na niže troškove života može sebi više da priušti od odgovarajućih porodica u Slovačkoj i Mađarskoj, zemljama u kojima je prag za ulazak među najbogatije porodice viši nego u Rumuniji.

I na vrhu tabele faktor cena i kupovne moći menja sliku koliko relativno visoka primanja u nekoj zemlji zaista odražavaju bogatstvo. Luksemburg ostaje na prvom mestu, ali visoke cene čine da iznos od 175.000 EUR realno ima znatno manju kupovnu moć. Istovremeno, Nemačka sa pragom od 71.000 EUR zauzima sedmo mesto, ali nemačke tročlane porodice sa 71.000 EUR mogu sebi u evropskom poređenju da priušte robu vrednu 85.000 EUR, i ona po tome na tabeli prestiže Dansku (73.000 EUR) i Holandiju (82.000 EUR).

- Bogatstvo se ne meri samo po primanjima, nego po tome koliko je njegovo prosečno trajanje, i kakav životni standard omogućava - rekla je Maksin Šnajder direktorka zadužena za program Buhaltungsbatler u Buzzfeed News Germany. Šnajder je ocenila da Evropa, ako ekonomske razlike ostanu tako velike, na duži rok ne može da razvije jedinstveno poimanje blagostanja.