Rast ekonomije evrozone u septembru

Ekonomija evrozone nastavila je da beleži rast uprkos političkim potresima u Francuskoj, a optimizam pre svega podgreva nemačka fiskalna ekspanzija, pokazali su ključni podaci objavljeni u utorak. Ipak, analitičari upozoravaju da bi predstojeći meseci mogli doneti slabljenje, jer će američke tarife tek početi da pokazuju svoj pun efekat.

Ekonomija monetarne unije 20 zemalja rasla je brže nego što su ekonomisti predviđali, što je pokrenulo dilemu da li je reč o većoj otpornosti nego što se mislilo, ili će francuska politička nestabilnost usporiti dinamiku. HCOB kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) porastao je u septembru na 51,2 poena, sa 51,0 u avgustu, obeleživši deveti uzastopni mesec rasta, prenosi Reuters.

Iako prethodni podaci ulivaju optimizam, dublja analiza ukazuje da industrijski oporavak gubi zamah, dok sektor usluga preuzima teret rasta. "Detalji nisu toliko ružičasti kao što deluje na prvi pogled", ocenjuje Oxford Economics, navodeći da su narudžbine iz inostranstva nastavile da slabe.

Nemačka je i dalje ključni motor, s PMI indeksom koji je porastao na 52,4 poena, što je najviši nivo za 16 meseci i znatno iznad očekivanja. Suprotno tome, Francuska beleži 13. mesec zaredom kontrakciju, i to najbržim tempom od aprila, sa padom PMI indeksa na 48,4 poena. "Francuska se izdvaja negativno. Politička neizvesnost direktno se preliva na ekonomiju," upozoravaju ekonomisti ING banke.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je da se puni efekti američkih tarifa još nisu osetili, jer su mnoge promene fazno uvedene, a kompanije su deo troškova do sada same apsorbovale. Kako se uticaji budu u potpunosti prelili, evrozona bi mogla da uspori na 1% rasta u 2026. godini, sa 1,2% koliko se očekuje ove godine.

OECD procenjuje da će Nemačka nastaviti da raste zahvaljujući širokoj fiskalnoj ekspanziji, dok će fiskalna konsolidacija u Francuskoj i Italiji dodatno usporiti privrednu aktivnost. Pozitivna vest je da OECD deli ocenu Evropske centralne banke da će inflacija ostati oko cilja od dva procenta, što otvara prostor za dodatno ublažavanje monetarne politike, naročito u uslovima slabljenja potrošnje.