Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky za istočnu Evropu - Oprez i informisanost su najbolja prevencija fišing napada

Izvor: PR

Utorak, 04.11.2025.

12:29

Komentari

Podeli

(Foto: Djordje Tomić)

Fišing je jedna od sve učestalijih prevara, naročito u korporativnim zajednicama. Koliku opasnost danas, u vreme povećanih moći veštačke inteligencije, predstavlja ova vrsta napada, kako se zaštititi od nje i kako je sprečiti otkriva Rade Furtula, presales menadžer kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

- Sajberkriminalci i napadači koji pokreću fišing napade već sasvim rutinski koriste generativne AI alate, deepfake tehnologiju, imitiranje elektronskih - fizičkih potpisa i biometrijskih podataka.

AI-generisani e-mailovi ili poruke su mnogo personalizovaniji i ubedljiviji, bez gramatičkih grešaka koje bi jednostavno mogle ukazati na fišing.

Pored toga, sajberkriminalci veoma jednostavno kreiraju lažne web stranice - imitacije poznatih brendova. To im omogućava da ciljaju ne samo pojedinačne nego i poslovne korisnike (korporativne e-mail adrese) – na šta ukazuje i porast detektovanih spam/malicioznih priloga u korporativnim poštanskim sandučićima.

Fišing sve više evoluira od masovnih i dosta jednostavnih pokušaja prevare u sofisticiraniji i teže uočljiv, čineći ga izazovnim i za iskusne korisnike, ali i za sigurnosne sisteme.

Oprez i informisanost najbolja su prevencija ovih napada - treba da steknemo naviku da uvek rutinski proverimo ime i adresu pošiljaoca i sadržaj poruke - čak i ako pošiljalac izgleda legitimno, ali poruka traži neku neuobičajenu aktivnost, proverite alternativnim kanalom (npr. telefonom).

Potrebno je obratiti pažnju i na URL adrese web-sajtova koje posećujemo: eventualne zamene slova ("0" umesto "O", "1" umesto "I") mogu ukazati na lažnu stranicu.

Od pomoći u toj aktivnosti nam može biti i redovno ažurirano pouzdano sigurnosno rešenje koje ima mogućnost da prepozna i blokira fišing kampanje, kao i redovna, kvalitetna edukacija korisnika i zaposlenih: redovni treninzi i simulacije fišing napada smanjuju verovatnoću uspešnog napada.

Šta je u vrhu liste sofisticiranih napada na polju informacione bezbednosti?

- Tradicionalno, najsofisticiraniji su oni napadi koje pokreću dobro organizovane APT grupe a koji koriste tzv. zero-day ranjivosti u popularnim programima ili backdoor module za špijunažu.

U prvom slučaju, reč je o nedostacima u samom programu, aplikaciji ili operativnom sistemu koje sajberkriminalci otkrivaju i pre nego što je otpočela zvanična upotreba te verzije programa, što znači da još nema ni "zakrpe" za takve ranjivosti.

Naši stručnjaci su u poteklih 10 godina otkrili više od 30 takvih ranjivosti za neke od najpoznatijih softverskih rešenja.

Kada govorimo o backdoor modulima - tu je već reč o nepoznatoj slabosti u kodu koja omogućava sajberkriminalcima neovlašćen pristup privatnim podacima i obično ih je veoma teško otkriti.

Sofisticirani napadi najčešće nisu masovni – oni su ciljano usmereni na infrastrukture operativnih tehnologija (OT) i industrijskih kontrolnih sistema (ICS) — npr. biometrija, sistemi za automatizaciju, elektro-energetski sektor.

U prvom kvartalu ove godine na više od petine (21,9 %) ICS računara registrovali smo i blokirali napade. Popularni su i za takozvane supply-chain napade, kada napadači kompromituju dobavljača/partnera da bi došli do krajnjih žrtava, što otežava detekciju i povećava domet.

Koje su države i branše najviše "na udaru"?

- Tradicionalno su na udaru one branše za koje sajberkriminalci pretpostavljaju da im mogu doneti najveću finansijsku korist, kao što su finansijske usluge i bankarstvo. Pored toga, konstantno je zanimljiva kritična infrastruktura (energetika, nafta i gas), telekomunikacije, vladin sektor i odbrana.

Ako pričamo o geografiji, važno je razumeti da najsofisticiraniji napadi slede geopolitičke konflikte i aktere, ali ne postoji ni država ni pojedinac koji nekim sajberkriminalcima neće biti zanimljiv - bilo da je cilj njihovog napada materijalna korist, bilo poverljive ili privatne informacije koje sajberkriminalci lako mogu da unovče na crnom tržištu.

Kada se pomenu napredni sistemi zaštite, na šta se misli?

- Pod tim terminom mislimo na kombinaciju tehnologija, procesa i strategija koje prevazilaze osnovni, tradicionalni antivirus i firewall pristup.

Dakle – kontinuirani monitoring mreže i naprednu zaštitu endpoint uređaja koja ne samo otkriva poznate pretnje, nego koristi bihejvioralnu detekciju ("Behavior Detection"), analizu aktivnosti, rollback funkcije ("System Watcher / Rollback") koje mogu poništiti štetu izazvanu malverom.

(Foto: Djordje Tomić)

U većim organizacijama, potrebna je primena i tehnika predviđanja, što podrazumeva Threat Intelligence (pristup velikim bazama podataka prijetnji), Managed Detection and Response (MDR) usluge koje omogućavaju brzo reagovanje kada se otkrije incident.

Kada govorimo o pristupu samih organizacija, napredni sistemi podazumevaju i segmentaciju mreže, kontrolu pristupa aplikacijama (whitelisting/blacklisting), upravljanje zakrpama (Patch Management) i enkripciju podataka na endpoint uređajima i neizostavno: edukaciju osoblja, simulacije napada i integrisane procese incident-response koji su unapred definisani u organizaciji.

Ukratko: napredna zaštita znači da imate više slojeva, aktivnu detekciju, sposobnost brzog reagovanja, i specijalizovane alate za specifične tipove mreža (IT + OT).

Stručnjaci kažu da je, kada se incident već desi, važna digitalna forenzika. Pojasnite šta ona podrazumeva?

- Ja ću se složiti sa tim mišljenjem – forenzika podrazumeva da nije dovoljno samo "doći i popraviti", već je potrebo temeljito razumeti napad kako bi se zaštita unapredila i rizik smanjio.

U praksi, to znači primenu tehničkih, analitičkih i proceduralnih metoda kako bi se utvrdilo šta se tačno dogodilo, kako i kada, i koji su sistemi pogođeni. Ona podrazumeva i analizu malvera i elemenata napada: kako je malver ušao u sistem (npr. kroz fišing link, ranjivost), kojim je modulima upravljao, koje podatke je eksfiltrirao ili izmenio.

Ovo je sve neophodno radi utvrđivanje opsega incidenta: koji sistemi su kompromitovani, koliki je period kompromitovanja (dwell time), da li je podatak iznet, da li je izvršena enkripcija, koje privilegije su zlonamerni akteri stekli.

Forenzička analiza, osim za regulatorne i prave postupke pomaže i u vraćanju sistema u funkciju, a često daje preporuke za sigurnosne mere i promene u procesima u cilju sprečavanja budućih incidenata.

Zaštita podataka je uvek jedna od najvažnijih stavki. Kako sprečiti krađu podataka, koji su sistemi za povraćaj podataka i šta je sa rezervnim kopijama?

- Zaštita podataka obuhvata i sprečavanje gubitka podataka ili neautorizovanog pristupa, kao i sposobnost oporavka u slučaju incidenta.

Ono što je veoma važno je da kompanije prilagode zaštitu svojim specifičnim potrebama i IT infrastrukturi, ali neka od univerzalnih pravila su:

- Primena najmanjih privilegija (least privilege): korisnici i servisi treba da imaju samo neophodne pristupe podacima.

- Segmentacija podataka i mreže: kritični podaci ne smeju biti dostupni iz javnog ili manje zaštićenog dela mreže.

- Enkripcija podataka u mirovanju i u prenosu: tako da u slučaju da se podaci "ukradu", oni ne budu čitljivi bez ključa.

- Kontrola pristupa i višefaktorska autentifikacija (MFA) za pristup kritičnim informacijama i sistemima.

- Monitoring i detekcija anomalija pristupa: kada neko neovlašteno pristupa podacima ili ih eksfiltrira, treba brzo reagovati.

- Zaštita endpoint uređaja i mreže kako malver ne bi ušao u sistem i omogućio eksfiltraciju podataka (npr. kroz backdoor).

- Edukacija zaposlenih: mnogi incidenti počinju ljudskom greškom (klik na link, otvaranje priloga poslatih uz e-mail, slanje podataka putem nezaštićenih kanala).

Pored toga, osnovni preduslov bezbednosti je redovno pravljenje rezervne kopije (back up) ključnih podataka i sistema - idealno u više lokacija (na-site, off-site, cloud) uz redovno testiranje procedure povratka informacija - rezervna kopija je korisna samo ako možete brzo i uspešno da je vratite.

Kroz integrisanu strategiju zaštite podataka, redovan backup i definisan proces oporavka možete smanjiti finansijski i reputacioni rizik koji dolazi uz krađu ili gubitak podataka.

Firme:

Tagovi:

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.