Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Različiti poreski sistemi država Evrope - Estonija najbolja, Francuska na dnu liste
Komentari
(Foto: Pexels/Artem Podrez)
Podaci Eurostata pokazuju da su ukupni poreski prihodi u EU 2023. godine iznosili 40% BDP-a, što jasno ilustruje centralnu ulogu poreza u finansiranju javnih usluga.
Ipak, poreske politike i stope variraju u zavisnosti od ekonomskih prioriteta i socijalnih modela svake države.
Kako se meri poreska konkurentnost?
Dva kriterijuma za ocenjivanje
Indeks ITCI ocenjuje zemlje prema dva osnovna kriterijuma: konkurentnosti i neutralnosti.
Konkurentan poreski sistem zadržava niske granične stope kako bi podstakao investicije i rast.
Neutralan sistem prikuplja prihod uz što manje ekonomskih distorzija i administrativnih komplikacija.
Važno je naglasiti da bolja pozicija ne mora značiti niže poreze – često je presudna efikasnost poreske strukture.
- Zemlje mogu značajno poboljšati svoj poreski sistem smanjenjem složenosti i neefikasnosti, bez gubitka prihoda - rekao je za Euronews Business analitičar Tax Foundationa Aleks Mengden.
Od 27 evropskih zemalja, Estonija je apsolutni lider s rezultatom 100 poena, a Francuska poslednja, sa svega 45,8.
Francuska je na dno liste pala zbog privremene dodatne takse na velike korporacije, koja je njenu najvišu marginalnu stopu poreza na dobit podigla na 36,1% - najvišu u celom OECD-u i skoro 12 procentnih poena iznad proseka (24,2%).
Bez te dodatne takse (surtaxa), Francuska bi imala standardnu stopu od oko 25%.
Tri baltičke države Estonija (100), Letonija (92,8) i Litvanija (81,8) zauzele su vrh liste.
Odmah iza njih je Švajcarska (86), dok se nordijske zemlje (Švedska, Norveška, Finska, Danska i Island) nalaze u srednjem delu ranga.
Na suprotnom kraju tabele, pored Francuske, su Italija (50,3), Poljska (54,7) i Španija (57,9), a slede Portugal, Velika Britanija, Irska i Belgija, koje čine grupu sa osam najnižih ocena u Evropi.
Zanimljivo, zemlje Centralne i Istočne Evrope poput Mađarske (78,7), Češke (77,4) i Turske (75,9) nalaze se među deset najkonkurentnijih.
(Foto: Pixabay.com/Tumisu)
Druga stavka je kompleksnost poreskih podsticaja - broj i složenost olakšica poput R&D subvencija, patent box režima i višestrukih korporativnih stopa.
Francuska, na primer, ima samo 29 poena u kategoriji poreza na dobit, dok Italija ima 58 - što pokazuje koliki je jaz u efikasnosti poreskih sistema.
U kategoriji imovinskih poreza, Italija je najlošija (32 poena), a Francuska peta od dna (41 poen).
U ukupnom plasmanu, Nemačka ima bolje rezultate od svih velikih evropskih ekonomija zahvaljujući neutralnijem pristupu oporezivanju kapitala.
Nemačka nema poreze na finansijske transakcije, imovinu banaka ili izdavanje novih akcija - što je čini privlačnijom za investitore.
Tagovi:
Tax Foundation
Indeks međunarodne poreske konkurentnosti
ITCI
Aleks Mengden
porez
ekonomski rast
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.