Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Finansijski savetnik: Ključ štednje nije visina plate, već disciplina i planiranje
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/guruXOX)
Prema njegovim rečima, iako ekonomska situacija nije jednostavna, u Srbiji postoji značajan kapital koji građani drže u bankama.
- Prema nekim procenama, na štednji se nalazi između 17 i 18 mlrd EUR. Kapitala ima, ali naravno, tu imamo raslojavanje — neki građani štede manje, neki mnogo više. Ipak, možemo da uštedimo - kaže Ostojić.
Na pitanje da li je štednja privilegija onih sa većim primanjima, Ostojić ističe da visoka zarada ne znači automatski i veću uštedu.
- Ima dosta građana koji imaju visoke zarade, a ne uspevaju da uštede. S druge strane, mnogi sa prosečnim primanjima uspevaju da uštede jer su disciplinovani. Dakle, ključ je u samokontroli i planiranju, ne u visini prihoda - kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.
On savetuje da građani unapred planiraju redovne godišnje troškove – od zamene guma, preko praznika i rođendana, do godišnjih odmora.
- Ako već u januaru znamo da ćemo u novembru menjati gume, možemo na vreme da počnemo da odvajamo manji iznos. Kada se sve planira, štednja ne deluje teško, već postaje prirodan deo svakog meseca - kaže.
Štednja kao način života
Ostojić smatra da štednja nije samo ekonomska navika, već i lična disciplina.
- Štednja je stil života. Bez obzira koliko zarađujete, uvek je dobro da vam troškovi budu manji od prihoda. Neplanirane situacije se uvek mogu desiti i zato je važno imati neku zaleđinu – štednju koja vam daje sigurnost - kaže on.
Preporučuje da građani mesečno izdvajaju najmanje 10% svojih prihoda, ali dodaje da bi, sa rastom zarada, i procenat štednje trebalo da raste.
- Kada dobijemo povišicu, ne moramo odmah da povećamo potrošnju. Možemo tim novcem da nagradimo sebe tako što ćemo ga sačuvati - navodi.
Govoreći o inflaciji, Ostojić upozorava da ona realno umanjuje kupovnu moć građana.
- Inflacija znači da se naša kupovna moć smanjuje. Ako mogu slikovito da objasnim – mi smo u vodi do vrata, a ta voda se polako podiže. Zato moramo da povećavamo prihode ili da više štedimo kako bismo ostali iznad te vode - kaže.
Dodaje da, kada građani uštede, treba da razmišljaju i o tome kako da novac ne stoji besposlen.
- Nije cilj samo štedeti, već i investirati deo kapitala. To ne mora biti rizično – postoje investicioni fondovi, nekretnine, pa i alternativni vidovi ulaganja. Ključno je realno proceniti koliko rizika možemo da podnesemo - kaže on.
Ostojić smatra da bi finansijska pismenost trebalo da postane deo školskog sistema.
- Slažem se da bi edukaciju o finansijama trebalo uvesti u škole, ali to mora biti pažljivo osmišljeno. Stav nastavnika prema riziku može potpuno promeniti ton nastave, pa bi sadržaj morao da bude unificiran i zasnovan na osnovnim pojmovima - kaže.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije, prosečan građanin je zadužen između 2.800 i 3.000 EUR.
- Vidimo da raste i štednja, ali i zaduživanje. S jedne strane imamo građane koji mnogo štede, a s druge one koji se previše zadužuju. Posebno zabrinjava rast potrošačkih kredita - napominje Ostojić.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.