Srbija će za nekoliko nedelja dobiti mapu puta za bioekonomiju

Srbija će za nekoliko nedelja dobiti mapu puta za bioekonomiju. U pitanju je strateški dokument koji je izrađen u okviru projekta CEE2ACT, kao njegov peti rezultat, kroz zajedničko učešće Instituta za šumarstvo i članova Nacionalnog centra za bioekonomiju.

- Ona predstavlja našu zajedničku viziju koja odražava interese, znanja i potrebe svih ljudi koji žele da se bave bioekonomijom u Srbiji - rekla je u okviru svoje prezentacije tokom pratećeg programa Sajma energetike i ekologije Nevena Čule, viši naučni saradnik u Odeljenju za zaštitu i unapređenje životne sredine Instituta za šumarstvo.

Vizija je definisana kao efikasno, racionalno i odgovorno korišćenje resursa na principima cirkularne bioekonomije, što će obezbediti kontrolu stvaranja otpada, iskorišćenje ostataka i otpada, podsticaje za investiranje i afirmaciju ekonomskih mogućnosti koje nastaju iz ostataka i otpada, uz ostvarivanje dodate vrednosti proizvoda, a minimalan negativan uticaj na životnu sredinu. Strateški ciljevi su: izgradnja institucionalnih kapaciteta i mera podrške za razvoj cirkularne bioekonomije; unapređenje saradnje na međunarodnom/regionalnom nivou; održivo gazdovanje/upravljanje biološkim resursima; podrška razvoju cirkularne bioekonomije i razvoj inovativnih biotehnologija i rešenja zasnovanih na cirkularnosti.

Projekat je počeo u septembru 2022. godine i završava se krajem ove godine. Кoordinator projekta je partner iz Mađarske, a Institut za šumarstvo je koordinator za Srbiju. Na projektu radi 17 partnera iz 17 različitih zemalja Evrope. Njegov osnovni cilj je da osnaži 10 država iz Centralne i Istočne Evrope i šire za razvoj strategije i akcionih planova bioekonomije kroz transfer znanja i preuzimanje inovativnih modela zemalja koje već imaju razvijenu bioekonomiju.

- Glavni rezultat projekta u Srbiji bila je osnovna analiza stanja bioekonomije, a zaključak je da institucionalni strateški okvir jeste unapređen u odnosu na pre nekoliko godina, ali da je koncept bioekonomije u početnoj fazi, da se sve aktivnost u okviru bioekonomije sprovode sektorski, bez jedinstvene koordinacije - istakla je Čule.

Navela je i da Srbija ima značajne obnovljive, odnosno biološke resurse, ali da njihov potencijal nije dovoljno iskorišćen. Poručuje da je potrebna mnogo bolja saradnja između nauke i privrede i ostalih institucija, kao i prikupljanje podataka i njihova analiza, ne samo o dostupnim resursima, već i o tokovima otpada, što je ključno za dalje planiranje investicija.

- Bioekonomija je sve više prepoznata u nacionalnim politikama. Iako nema strategije, postoje određeni programi i planovi koji mogu da postave temelj za njen razvoj u Srbiji. Jedan od takvih dokumenata je Program razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji 2025-2030 - rekla je Nevena Čule.

Drugi rezultat projekta bilo je formiranje Nacionalnog centra za bioekonomiju, u oktobru 2023. godine, kada je održana i prva radionica CEE2ACT, koja je imala za cilj da postavi temelje za dalju saradnju. Danas ima članove iz 27 različitih organizacija.

Druga radionica održana je u maju 2024. godine i imala je za cilj da izgradi znanje i kapacitete zainteresovanih strana.

- Od učesnika, kojih je bilo 43 iz različitih sektora, dobili smo konkretne informacije koje smo kasnije inkorporirali u mapu puta. Zakone i propise videli su kao izazove kojima bi prvo trebalo posvetiti pažnju. Kao istraživačke prioritete prepoznali su poljoprivredu, bioenergiju i šumarstvo, a kao dodatne vrednosti koje mogu da se dobiju od istraživanja izdvojili su zelena energetska rešenja i inovacije, smanjenje emisija ugljen-dioksida, energetsku nezavisnost i otpornost - navela je Čule.

Dodala je da je treća radionica održana u martu 2025. godine. Ona je bila najintenzivnija i u vezi s izgradnjom vizije i mape puta za bioekonomiju u Srbiji. Urađena je SWOT analiza za implementaciju mape puta. Učesnici su prepoznali da su strateški ciljevi uloga različitih aktera i praksa za prenos znanja, kao interne snage koje na početku treba najviše iskoristiti, odnosno one bi trebalo da predstavljaju temelj uspeha. Кao najizraženije izazove i interne slabosti identifikovali su nedostatak finansiranja, neprecizno definisane strateške ciljeve, ograničenu institucionalnu podršku i nejasne uloge aktera.

- Zaključili su da najveće eksterne prilike leže u zakonodavnoj podršci, finansiranju i promenama u lokalnim, nacionalnim i međunarodnim politikama bioekonomije, ali i da zakonodavne barijere i finansijska nestabilnost mogu da budu oni spoljašnji faktori koji mogu lako da ponište sve ono što smo uradili kada smo želeli da iskoristimo dobre prilike - navodi Nevena Čule.

Treći rezultat su bila rešenja za zelenu tranziciju, odnosno digitalni alati koji služe članovima Nacionalnog centra za bioekonomiju i drugim zainteresovanim stranama da izgrade svoje znanje i kapacitete u bioekonomiji. Napravljena su četiri digitalna alata, odnosno: inventar najboljih praksi, platforma za e-učenje, alat za samoocenjivanje i B2B alat za umrežavanje poslovnih partnera. Svi se mogu naći na sajtu projekta.

Četvrti rezultat su bile različite studijske posete, trening programi i vebinari.

- Poslednji rezultat na koji smo posebno ponosni jeste Memorandum o razumevanju za uspostavljanje saradnje između ključnih aktera bioekonomije u Srbiji, koje je do danas potpisala 21 institucija. To je neformalni sporazum, koji je okupio zainteresovane strane iz privrede, akademske zajednice, javnog sektora i civilnog društva. Ideja je da on postane osnova i platforma za razvoj buduće saradnje, da podstiče dijalog, razmenu znanja i zajedničke inicijative u oblasti bioekonomije i da omogući široko uključivanje svih zainteresovanih strana bez administrativnih prepreka - zaključila je Nevena Čule.