Koliko novca treba izdvojiti za upis nepokretnosti na svoje ime

Podnošenje prijava i praćenje njihovog statusa odvijaće se isključivo online, uz podršku lokalnih samouprava, a Agencija za prostorno planiranje i urbanizam pribavljaće umesto građana svu dostupnu dokumentaciju iz javnih evidencija službenim putem.

Ceo postupak odvijaće se fazno. Tako će opštine na platformu u roku od 30 dana od stupanja zakona na snagu uneti svoje zoning planove, agencija će proveravati podatke u roku od 15 dana, a potom građani u roku od 60 dana podnose prijave preko platforme za svaku nepokretnost pojedinačno.





Cene od 100 do 1.000 EUR

Ako je investitor dostupan – on podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade, a ne vlasnici stanova. Ako investitor nije dostupan – svaki stanar ili zainteresovano lice može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga vlasnik podnosi prijavu za stan i plaća samo fiksnu naknadu od 100 do 1.000 EUR.

Resorno ministarstvo daje primere iznosa za porodične kuće i stanove, pa se tako može videti da je naknada od 100 do 1.000 EUR predviđena za Beograd, dok je ona u gradovima sa više od 100.000 stanovnika od 100 do 500 EUR, za gradove koji imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada se kreće od 100 do 300 EUR, dok je za mesta sa manje od 50.000 stanovnika naknada 100 EUR.



Tarife po zonama

U samom predlogu zakona precizirani su troškovi naknade po zonama. Kako se navodi, za troškove evidentiranja podnosilac prijave, odnosno lice u čiju korist se upisuje pravo svojine na objektu, plaća naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemlјišta, čija visina se utvrđuje na osnovu dostavlјenog zoning plana jedinice lokalne samouprave.

Izuzetno od stava 1. ovog člana podnosilac prijave u čiju korist se upisuje pravo svojine na porodičnom stambenom objektu, odnosno posebnom delu objekta-stanu u stambenoj, odnosno stambeno-poslovnoj zgradi za koju investitor nije poznat ili nije dostupan, Agenciji dostavlјa dokaz o uplati naknade čija visina se određuje prema zonama.

U Beogradu u ekstra zoni cena iznosi 1.000 EUR, u prvoj zoni 800 EUR, u drugoj i trećoj zoni 300 EUR, u četvrtoj 200 EUR, u petoj 150 EUR, a u šestoj i drugim zonama 100 EUR.

U gradovima koji imaju preko 100.000 stanovnika u ekstra i prvoj zoni cena je 500 EUR, u drugoj zoni 250 EUR, u trećoj zoni 150 EUR, a u četvrtoj i drugim zonama 100 EUR.

U gradovima i opštinama koje imaju između 50.000 i 100.000 stanovnika u ekstra i prvoj zoni: 300 EUR, u drugoj zoni 200 EUR, a u trećoj i ostalim zonama 100 EUR.

U opštinama koje imaju ispod 50.000 stanovnika i u selima naknada za upis je 100 EUR.

Nekretnine "sa zvezdicom"

Komentarišući novi zakon, licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je ovo jedan u nizu pokušaja države da završi popis imovine.

- Definisanja vlasništva je prioritet i oni ga tako i zovu "svoj na svome" - da se zna čije je šta. To ne znači automatski da je uknjiženo po standardnim zakonima jer objekti koji su iz te vrste legalizacije imaće zabeležbe. Ja to zovem nekretnine sa zvezdicom ili greškom. Znači, imaće zabeležbe da država Srbija ne garantuje za stabilnost i bezbednost objekta i prema tome će se drugačije tretirati na tržištu - ističe naš sagovonrik.

Đoković smatra da za rešavanje ovog problema u Srbiji nema "slatkog rešenja" i da bi svako drugo verovatno bilo bolno, ali ističe da će novim rešenjima biti olakšan upis prava svojine.


Milić Đoković kaže, to bi pre svega trebalo da bude dobro za ljude koji su gradili na svom zemljištu i individualne potrebe. Ipak, smatra da će pitanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu biti veliki problem.

- Imamo slučajeve da je na jednom hektaru napravljeno 30 objekata. Vlasnik koji je prodao te placeve kao idealne delove je preminuo, a iza njega su ostali naslednici. To je problem rešavanja imovine nad zemljom. Znači biće upisana, odnosno evidentirana imovina nad objektom, ali se postavlja pitanje šta ćemo sa imovinom nad zemljom, to je jedan veliki problem - ističe Đoković.

Drugi problem, prema njegovom mišljenju, je šta će biti sa takvim objektima kada se pojave na tržištu jer će kupci morati da naprave razliku objekata "sa greškom", odnosno zabeležbom i bez nje.

Zbog svega toga, on smatra da u ovom zakonu ima mnogo stvari za dopunu i analizu, ali da ipak treba podržati ideju da se jednom za sva vremena ova oblast uredi.

- Ovako imate upisanu nekretninu, ali – šta ćemo sa njom? Treba neko da pregleda tehničke karakteristike tog objekta, da da neko pozitivno mišljenje – da li je za upotrebu ili ne, da li je na nekom klizištu, gasovodu…- kaže Milić Đoković i dodaje da 99 % stambenih zgrada nema protivpožarno stepenište.

- To je tako legalizovano ili će biti legalizovano po novom zakonu, što je problematično - zaključuje on.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije

Republički geodetski zavod Beograd

Milić Đoković

nekretnine

upis svojine

naknade