Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Skoro 40% populacije izbegava da uči nove stvari - Neznalice zbog ličnog mira i sebičnosti
Komentari
(Foto: Pixabay/u_q203w9nb8g)
Aktuelna je bila polemika oko vakcina (uzrokuju li autizam ili ne?) i mnogi se nisu upustili u istraživanje naučnih činjenica.
Zatim, pitanja sastava pojedinih mesnih proizvoda i načina kako se životinje uzgajaju za mnoge je nepoznato.
Tu su i lideri velikih kompanija koji promovišu moralne principe poslovanja, ali nikada se nisu pozabavili čitavim lancem snabdevanja ili procesom proizvodnje.
"Ljudski je ponekad okrenuti glavu na drugu stranu i praviti se da je sve u redu", pročitaćete u nekim od stavova psihologa.
"Okretanje glave" sve prisutnije
Ipak, istraživanja i iskustva istraživača kažu da ovo "okretanje glave" nije tako neuobičajeno i retko. Podatak da veliki broj ljudi "ne želi da zna" i svesno bira da budu neznalice, nije beznačajan.
Ključna su pitanja "Zašto čovek svojom voljom ne želi da zna?" i "Kakve su posledice ovakvog neznanja?" Koliko je to neznanje opasno?
Jedno od istraživanja koja su se bavila ovom temom vodila je i Lin Vu sa Univerziteta Amsterdam i u svom uvodnom delu napisala je:
"Primeri neznanja po sopstvenom izboru su realnost kojom smo svi svakodnevno okruženi. Počnimo samo od toga da ljudi ignorišu problematične sastojke koji su u namirnicama koje konzumiraju. Želimo i treba da znamo koliko je to neznanje opasno i zašto se ljudi uopšte odlučuju da ne znaju."
Svako je iskusio namerno neznanje ili namerno izbegavanje informacija koje otkrivaju negativne posledice nečijih akcija.
Svako je, bez osude, nekada okrenuo glavu na drugu stranu i pretvarao se da je sve u redu. Razlozi mogu biti lični, politički ili profesionalne prirode.
Kakvu biste vi doneli odluku ako bi vam neko ponudio da birate – treba da dobijete 5 USD ili 6 USD.
Razlika je u tome što ako biste uzeli 5 USD, neko drugi (primalac) će takođe dobiti isti iznos. Ali, ako odlučite i uzmete 6 USD druga strana bi dobila 1 USD.
Kada su učesnici saznali za ovakvu raspodelu, odlučili su da žrtvuju nešto manju dobit za sebe da bi neko drugi (primalac) dobio više od 1 USD.
U proseku, pokazalo se da je svaki četvrti ispitanik bio sebičan i nije mario za drugog već je uzeo svojih 6 USD.
Međutim, slika se menja kada eksperimentatori ne otkrivaju ispitanicima koliko će novca biti raspoređeno.
Odnosno, biće im ponuđeno pet ili šest dolara, ali neće znati koliko će dobiti druga strana, odnosno, koje su posledice njihovog izbora.
Ali, mogu da saznaju od eksperimentatora, ako žele, što je važan deo eksperimenta. Da li žele da ostanu slepi i ne saznaju koliki će deo pripasti drugoj strani, odluka je svakog pojedinačno i za nju ne snose nikakve posledice.
Ovaj zanimljiv eksperiment osmislio je Džejson Dana, profesor marketinga i menadžmenta na Jejlu.
U originalnom Danovom eksperimentu, 44 % učesnika nisu bili zainteresovani da saznaju kako će proći druga strana i odabrali su za sebe obećanih 6 %.
Ma koliko se eksperimenata kasnije ponavljalo sa različitim varijacijama, procenat se nije bitno menjao – 40 i više procenata ljudi ne želi da zna i nema razvijen osećaj za potrebe drugih, sebični su, neće da se odreknu zbog drugih.
Psiholozi su pokušali da razumeju i objasne ovakvo ponašanje i visok procenat ljudi koji nisu zainteresovani za potrebe drugih.
Jedno od objašnjenja zašto čovek bira da ne zna je da tako sebi obezbeđuje osećaj velikodušnosti. Ako ne zna za posledice svojih postupaka, onda i dalje sebe smatra moralnom osobom.
Namerno neznanje služi da ga zaštiti od loše slike o sebi.
Drugi razlog se krije u "kognitivnoj nepažnji" - ljudi ne vole da razmišljaju više nego što moraju.
Poreklo se može tražiti u lenjosti, u nepostojanju želje da se odvoji vreme i nauči više.
U svakom slučaju, u onih 40 % su ljudi koji favorizuju brzu i laku odluku.
"Biti pravedan često košta. Zahteva od čoveka da se odrekne svog vremena, novca i truda. Neznanje nudi lak izlaz", zaključili su učesnici amsterdamskog eksperimenta.
Oni tvrde da su nalazi fascinantni jer "sugerišu da je mnogo altruističkog ponašanja koje posmatramo vođeno željom da se ponašamo onako kako drugi od nas očekuju."
"Deo razloga je i društveni pritisak kojim su svi izloženi, a deo je u tome da svako želi da vidi sebe u dobrom, lepom svetlu", stoji u studiji amsterdamskog Univerziteta.
Autori svih istraživanja koja se tiču voljnog izbora neznanja navode zajedničke dokaze - neznanje je delimično voljno i svesno i vođeno je motivima da se traže izgovori i održava dobar lični imidž.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.