Skroman napredak Zapadnog Balkana u ekonomskom približavanju EU

Ekonomije Zapadnog Balkana u poslednjih 20 godina zabeležile su samo skroman napredak u smanjenju jaza sa EU, ocenjuje se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Bruto domaći proizvod (BDP) Zapadnog Balkana po stanovniku po paritetu kupovne moći je u 2023. bio neznatno ispod 40 odsto proseka EU ili za oko 13 procentnih poena veći nego 2003, navodi se u izveštaju OECD "Rezultati ekonomske konvergencije Zapadnog Balkana 2025".

Približavanju BDP regiona po stanovniku onom u EU doprineo je značajn napredak u održavanju ekonomskog rasta Zapadnog Balkana u poslednje dve decenije, ocenili su analitičari OECD. Dodali su da su stope ekonomskog rasta u regionu konstantno bile veće od onih u EU.

Kako se navodi, BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći na Zapadnom Balkanu porastao je od 2003. do 2023. za 120% odnosno sa 9.725 dolara na 21.305 dolara.

Ekonomska konveregncija sa EU, ističe se u izveštaju, ostaje strateška neophodnost šest zapadnobalkanskih ekonomija jer je, pored poboljšanja životnog standarda, konkurentniji i održiviji Zapadni Balkan ključan za podsticanje trgovine, privlačenje investicija i produbljivanje integracije na evropska tržišta.

OECD je analizirao 35 indikatora svrstanih u pet klastera - insfrastruktura i povezanost, veštine, poslovno okruženje, digitalna transformacija i zelena ekonomija.

Najveća konvergencija Zapadnog Balkana sa EU uočena je kod infrastrukture i povezanosti, iako ukupan učinak u toj oblasti ostaje slab.Ocenjuje se da region kod transportne infrastrukture, posebno železničke, i dalje zaostaje za EU i da kod energetske infrastrukture zastarele elektrane na ugalj i dalje doprinose neefikasnosti, što se ogleda u velikim gubicima energije.

Digitalna infrastruktura je međutim imala koristi od značajnih investicija, što je znatno povećalo digitalnu povezanost i stope penetracije mobilnih telefona se približavaju onima u EU.

Najslabije performanse, ocenio je OECD, beleži klaster veština, uprkos postepenoj konveregnciji sa EU. Navodi se da se uslovi na tržištu rada na Zapadnom Balkanu popravljaju, da nezaposlenost mladih i neakativnost ostaju veliki širom regiona i da napori politike za proširenje mogućnosti za prekvalifikaciju dobijaju na zamahu.

Kod poslovnog okruženja, koje predstavlja najsnažniju oblast performansi Zapadnog Balkana, ukupna konvergencija sa EU u poslednjih deset godina nije imala vidljivi napredak.Navodi se da su znatna poboljšanja zabeležena u sektoru bankarske stabilnosti i unapređenja investicija ali da je dostupnost pristupačnog finansiranja, posebno malih i srednjih preduzeća, i dalje problematična.

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OECD

ekonomije Zapadnog Balkana

približavanje EU

BDP regiona po stanovniku