Institut Torlak bio u blokadi, Vlada intervenisala preko tekuće budžetske rezerve

Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak. Odluku je 11. septembra potpisao premijer Đuro Macut. Dan kasnije objavljena je u Službenom glasniku. Istog dana, Torlak je izašao iz sedmodnevne blokade računa, potvrđuju podaci Narodne banke Srbije. U blokadi je, prema podacima NBS, bio od 5. do 12. septembra. Javno dostupni podaci pokazuju i da je maksimalan iznos blokade bio 48,8 miliona dinara, što je za 50 miliona manje od iznosa koji je ovom Institutu prebačen iz budžeta.

Prema rešenju o upotrebi tekuće budžtske rezerve donetom prošlog četvrtka, sa razdela Ministarstva finansija, odnosno iz intervencijskih sredstava, novac se prebacuje Ministarstvu zdravlja. Tačan iznos je pomenutih 98,6 miliona dinara. Namenjen je, kako stoji u rešenju, "obezbeđivanju nedostajućih sredstava potrebnih na ime transfera Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak".

Više nego očigledno je da je Vlada morala preko tekuće budžetske rezerve da interveniše kako bi Torlak izašao iz sedmodnevne blokade. Javno dostupni podaci pokazuju da je istog dana ova javna zdravstvena ustanova uključena ponovo u platni promet.

Prema istim podacima, Torlak je zapao u blokadu po nalogu izvršitelja, a poverioci su fizička lica. Pored toga, jedan od poverilaca bilo je i javno komunalno preduzeće Infostan.

Iz dostupnih podataka vidi se i pogoršanje bonitetske i ocene rizičnosti. Preduzeće, prema toj oceni, posluje ispod proseka i povećan mu je rizik od neuspeha u budućnosti. Istovremeno, može imati i problema sa održavanjem tekuće likvidnosti usled čega su, očigledno, i usledile intervencije iz budžetske rezerve.

Torlak je počev od 1. januara 2023. godine javna zdravstvena ustanova koja nije u obavezi da predaje finansijski izveštaj APR-u. Zbog toga su i podaci o njegovom poslovanju zaključno sa 2022. nepoznati. Na sajtu ovog Instituta nema finansijskog izveštaja za 2024. Sa druge strane, poslednje što se može videti na APR-u jeste finansijski izveštaj za 2022. godinu kada je ostvario gubitak od 1,1 milijarde dinara.

Kako je Forbes Srbija pisao, ovaj Institut je pozivajući se na Zakon o zdravstvenoj zaštiti obavestio svojevremeno Agenciju za privredne registre da će "počev od 1. januara 2023. primenjivati isključivo propise kojima se uređuje budžetski sistem".

- U skladu sa tim, izvršeno je ažuriranje Evidencije obveznika i od navedenog datuma Torlak nije obveznik primene Zakona o računovodstvu. Time nije ni obveznik dostavljanja finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre - odgovorili su tada u APR-u.

- Članom 4. stav 5. Zakona o računovodstvu propisano je da se odredbe ovog zakona ne odnose na budžete i korisnike budžetskih sredstava, a članom 144. stav 8. i 9. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je da je zdravstvena ustanova u javnoj svojini dužna da organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja dostavi završni račun radi sačivanjavanja konsolidovanog izveštaja organizacija obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i druge izveštaje u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem.

Podsetimo, na čelu ove zdravstvene ustanove je od 2023. godine Darija Kisić, nekadašnja ministarka za rad u Vladi Ane Brnabić. Ipak, odluka o tome da se Torlak proglasi zdravstvenom ustanovom koja nije u obavezi da dostavlja finansijski izveštaj o poslovanju APR-u donet je pre nego što je ona preuzela rukovođenje.

Institut Torlak

Vlada Republike Srbije

JKP Infostan tehnologije Beograd

Narodna banka Srbije Beograd

Beograd  

Darija Kisić

tekuća budžetska rezerva

blokada računa

bonitet

finansijski izveštaj o poslovanju