Torlak više ne proizvodi BCG vakcine?

Sa proizvodnjom BCG vakcine protiv tuberkuloze Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak, prestao je još sredinom 2022. godine, a od tada se govori o vraćanju pogona u rad. Uprkos nedavnim saopštenjima ove ustanove da je u toku reorganizacija pogona, Nova od zaposlenih saznaje da proizvodnje više nema, da su srušene i zgrade u kojima su proizvodili tetanus i bakteriološke podloge. Prema njihovim informacijama, iz još nepoznatih razloga, na Torlaku je već tri dana inspekcija Ministarstva zdravlja.

Naime, bivša zaposlena u ovom Institutu, doktor farmaceutskih nauka i članica Predsedništva "Nove – Da se struka pita" Stana Bekčić, nedavno je izjavila da se od poslednje nedelje januara ove godine, BCG vakcina ne proizvodi više u Torlaku, rekavši da je pogon rasformiran, a zaposleni preraspoređeni. Iz Torlaka, na čijem je čelu bivša ministarka, epidemiološkinja prof. dr Darija Kisić, su navode ubrzo demantovali i pojasnili da se planira reorganizacija pogona.

Međutim, zaposleni koji rade u ovoj instituciji za Nova.rs kažu da pogon nije u funkciji još od početka 2022. godine, tačnije da je ugašen i da tamo više neće biti nikakve proizvodnje jer za to nema uslova.

- Pogon ne radi već dve i po godine. Tamo nema nikoga, ne znamo o kakvoj reorganizaciji uprava govori. Ovde je sve uništeno još u vreme bivše direktorke Vere Stoiljković, koja sada radi u Ministarstvu zdravlja. Posle nje su nam ostali neupotrebljivi pogoni i 45 sudskih procesa. Nova direktorka Kisić ne može ovo da digne iz pepela, jer su za to potrebna ogromna sredstva, a BCG do daljeg uvozimo iz Bugarske - kažu zaposleni, čija su imena poznata ovoj redakciji.

Kako saznaju, jedno vreme i isporuka iz Bugarske bila je zamrznuta, zbog problema sa sastavom vakcine.

- Postojao je problem sa bugarskom vakcinom, ali sad je rešen, pa je i dalje uvozimo. Ova liofilizovana vakcina se sastoji od živih bacila i ima dve komponente i deo sa rastvaračem, a postojao je problem sa PH vrednošću, koja nije bila u skladu sa propisima. Mi smo tu informaciju dobili od Bosanaca koji takođe uvoze vakcinu od Bugara, ali kontrolišu njen sastav. Mi, po zakonu, nemamo pravo da kontrolišemo vakcinu, samo gledamo dokumentaciju, papirologiju, iako imamo laboratorije u kojima bismo mogli da je testiramo i to bi trebalo da radi Agencija za lekove i medicinska sredstva - kažu zaposleni u Torlaku.

U tekstu koji je objavila, dr Bekčić navodi da je inspekcija Ministarstva zdravlja u Institutu još od 3. februara što su za portal Nove potvrdili i zaposleni.

- Inspekcija je i dalje ovde, ali niko ne zna zašto - kažu oni.

Dr Bekčić, zbog toga što se deca i stanovništvo Srbije ostavljaju bez vakcina i zbog uništavanje Instituta Torlak, koji je skoro sto godina bio stožer u očuvanju javnog, nacionalnog zdravlja, poziva na krivičnu odgovornost sve organe upravljanja.

Zaposleni ističu da su u okviru Torlaka do nedavno postojale zgrade u kojima su ranije radili pogoni za proizvodnju tetanus toksoida, suvih bakterioloških podloga, antibiograma, vivarijuuma za uzgoj poskoka tetanusa i baketiroloških podloga, ali su sada svi objekti srušeni, uključujući i najstariji, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.

- To rušenje je izvedeno kao u Hercegovačkoj, bez ikakvih dozvola. Sada zgrade više ne postoje i jasno je da pogoni više nikad neće raditi.

Takođe, Torlaku je bilo neophodno 2.000 kvadrata u novoj BSL-3 laboratoriji, a izgrađeno je 4.000.

- Nikome nije jasno zašto je izgrađeno duplo više prostora. To je morao neko da plati, a nije bio neophodno i to je samo jedan u nizu propusta. Takođe smo u vreme bivše direktorke Vere Stoiljković, pre tri godine, platili 950.000 evra mašine za vešeraj, bez ispitivanja statičke sigurnosti. Taj vešeraj trebalo je da služi Kliničkom centru za pranje veša. I dalje stoji neupotrebljiv. Mašine nikad nisu uključene - pričaju zaposleni.

Naime, ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavljivao je da će proizvodnja vakcina sa Torlaka biti preseljena u Sinofarm fabriku vakcina, koja od kada je izgrađena 2022, nema nikakvu funkciju.

- Nijedna vakcina ne može da se proizvodi u fabrici Sinofarm. Moguće je samo pakovanje. Difterija i tetanus recimo ne smeju da se proizvode u istoj zgradi, kao ni BGŽ. Moraju se uraditi namenski pogoni za proizvodnju određene vakcine - objašnavaju zaposleni.

Podsetimo, u Institutu Torlak BCŽ vakcina proizvodila se od 1927. do 2022. godine, a od 2013, kažu stručnjaci sa ovog Instituta, zatrte su proizvodnje svih vakcina za decu i fizički su srušene zgrade za pogone. Na Torlaku su pogoni, iz kojih su nekada nastajala cepiva za ceo svet, u nedostatku finansijske podrške države, ali i loše organizacije nestručnog rukovodećeg kadra, jedan po jedan prestajali sa radom proteklih godina.

Raspad ovog nekada najznačajnijeg proizvođača vakcina doveo je do toga da Srbija za novorođenčad već skoro tri godine uvozi BCG (BSŽ) vakcinu protiv tuberkuloze iz Bugarske, a da se umesto trovalentne Torlakove vakcine protiv gripa, građani svake godine odlučuju za četvorovalentnu, koja je besplatna, efikasnija i – uvozna.

Na pitanja o stanju u pogonima i generalno u Institutu Torlak, iz ove ustanove Nova nije dobila odgovore do objavljivanja ovog teksta.