Eksponati stari više od 300.000 godina u jedinstvenoj postavci leskovačkog Narodnog muzeja

U leskovačkom Narodnom muzeju otvorena je stalna postavka predmeta sa arheoloških lokaliteta Petrovca i Svinjaričke Čuke. Rezultati istraživanja i reprezentativni eksponati bacaju novo svetlo na praistorijsko nasleđe centralnog Balkana.

Alat od kamena star više od 300.000 godina sa lokaliteta Petrovac jedinstven je primerak u zemlji. U stalnoj postavci leskovačkog Narodnog muzeja i predmeti sa Svinjaričke Čuke kod Lebana.

Posude, figurine, žrtvenici, nakit, vredni eksponati iz ranog neolita otvaraju novo poglavlje o poznavanju praistorije leskovačke kotline.

- Mi sada možemo da napravimo neki blagi kontinuitet u tim najstarijim periodima naseljavanja koji pokrivaju ogromne epohe, pa do perioda kada se pojavljuju prvi zemljoradnici - rekao je Vladimir Stevanović, viši kustos, arheolog Narodnog muzeja Leskovac.

- Nakon osam godina istraživanja mogu da kažem da sam prezadovoljna. Cilj je bio da se sva ta istraživanja meterijalizuju, da se rekonstruše čitavo neolitsko naselje, što se i vidi u stalnoj postavci. Oživljavamo lokalitet koji je veoma važan u svetu u pogledu neolitizacije - izjavila je prof. dr Barbara Horejš, naučna direktorka Arheološkog instituta u Beču.

U godini arheologije Narodni muzej u Leskovcu okupio je stručnjake iz čitave Evrope.

Ponosni su na rezultate istraživanja koji su veoma značajni, ne samo za nacionalnu istoriju, već i za civilizacijsko nasleđe.

- Jedinstveni predmeti koje možemo da vidimo u muzejskim vitrinama u Leskovcu brišu granice, spajaju evropske narode i udaraju one univerzalne temelje, one moderne Evrope - izjavio je Nebojša Dimitrijević, direktor Narodnog muzeja Leskovac.

- Oduševljena sam muzejom u Leskovcu. Pravi je raritet u Evropi jer je građen namenski, da čuva kulturno-istorijsko blago. Kao stručnjak za praistoriju mogu da kažem da su lokalitet Svinjarička Čuka i Južnomoravski sliv ključni za širenje neolita od Anadolije ka severu. Imamo bogate nalaze o životu prvih zemljoradnika i stočara - kaže prof. dr Ester Banfi, predsednica Evropske udruženja arheologa.

Nova saznanja o praistoriji Južnog Pomoravlja pretočena su u knjigu koja je još jedan pokazatelj odlične saradnje srpskog i austrijskog arheološkog tima.

- Drago nam je da vidimo izuzetne rezultate saradnje stručnjaka iz Austrije i Srbije i projekta veoma značajnog u pogledu kulture - izjavila je Lioba Bamer, direktorka Kulturnog foruma Ambasade Austrije u Beogradu.

Uz podršku austrijskog naučnog fonda i Akademije nauka, otkrivanje lokaliteta Svinjarička Čuka se nastavlja. Iz muzeja odlaze na teren gde će biti do polovine septembra.