Laza Teokarović bio je jedna od trojice braće koji su važili za kraljeve tekstilne industrije. Njegov otac je sa još nekoliko preduzimljivih Leskovčana udario temelje leskovačkoj i srpskoj tekstilnoj industriji još1882.godine u selu Strojkovce, na razmeđu Leskovca i Vučja.

Svoja tri sina poslao je u Englesku na školvanje i svi su završili različite fakultete kako bi pomogli da se biznis razvija. Laza, iako rođen u Leskovcu, podigao je veliku fabriku u Vučju, tamo gde je voda meka za pranje australijske vune. Prema pričama onih koji su do pre desetak godina bili živi i pamtili kao deca, on je bio najbolji poslodavac, pa kod njega nije bilo štrajkova.

Nažalost, Drugi svetski rat i dolazak partizana na vlast, uništilo je Lazin raj, koji je izgradio i centar Vučja. Braća su bila osuđena na smrt, ali spasile su ih velike rezerve vune iz Australije koje su bile stacionirane u Engleskoj, a britanske vlasti nisu htele da ih predaju novim jugoslovenskm vlastima. Zato su oslobođeni posle desetogodišnje robije.

Laza je prebegao u Francusku, a svom sinu jedincu podigao tekstilnu fabriku u Maroku. Nažalost sin, koji se još nije oženio, poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Parizu, a Laza je umro brzo posle njega. Niko, zapravo, nije ostao od naslednika i niko se nije javio kada je stigao Zakon o restituciju.

Vraćanje starog sjaja jednom vile Laze Teokareviča, a imao ih je tri u Vučju, ispravlja se deo nepravde učinjenoj ovoj slavnoj porodici, koja je bila bogatija, kako je pisala ondašnja štampa, i od samog krlja Aleksandra Karađoređevića (Jugmedija 2025)