Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam meseci 43,7 mlrd EUR - Najveći deficit sa Kinom

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jul 2025. godine iznosila je 43,7 mlrd EUR što je rast od 9,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Vrednost izvezene robe iznosila je 19,3 mlrd EUR, što čini povećanje od 9,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Robe je uvezeno u vrednosti od 24,4 mlrd EUR, što predstavlja povećanje od 9,3% u odnosu na isti period prošle godine, saopšteo je iz Republičkog izvoda za statistiku.

Deficit iznosi 5,1 mlrd EUR, što je povećanje od 7,8% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 79,1% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,8%. Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (32,6%), slede beogradski region (22,5%), region južne i istočne Srbije (22,%), Šumadije i zapadne Srbije (21,5%), a oko 1,5% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. Najveći udeo u uvozu Srbije imao je beogradski region (45%); slede Vojvodina (30,8%), Šumadija i zapadna Srbija (13,4%), južna i istočna Srbija (8,9%), a oko 1,9% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za Kosovo i Metohiju.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,2% ukupne razmene. Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno bili su Nemačka, Italija, Bosna i Hercegovina, Kina i Mađarska (izvoz), odnosno Kina, Nemačka, Italija, Mađarska i Turska (uvoz).

Naš drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. . Izvoz iznosi 2,8 mlrd EUR, a uvoz 1,19 mlrd EUR (suficit iznosi 1,6 mlrd EUR, a pokrivenost uvoza izvozom 237,9%).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i električna energija, a uvoze se električna energija i neanglomerisani lignit) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču). Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Slovačkom, Češkom, Nemačkom, Rumunijom... Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Turskom, Kazahstanom, Italijom, Ruskom Federacijom, Mađarskom...