Šta je "holandski model" koji olakšava skraćenje radne nedelje?

Ideja o četvorodnevnoj radnoj nedelji poslednjih godina sve više privlači pažnju širom sveta. Njeni zagovornici tvrde da ona može ublažiti gotovo sve probleme savremenog života, od sagorevanja na poslu, preko rodne nejednakosti i nezaposlenosti, do smanjenja emisije ugljen-dioksida.

Protivnici, međutim, upozoravaju na smanjenje ekonomskog učinka, pad konkurentnosti, opterećenje javnih službi i slabljenje radne etike.

Umesto da se raspravlja na nivou pretpostavki i pojedinačnih eksperimenata, Fajnenšl Tajms ukazuje na primer Holandije koja je, gotovo neprimetno, već otišla daleko u pravcu skraćenog radnog vremena. List navodi, pozivajući se na podatke Eurostata, da prosečna radna nedelja u Holandiji za osobe od 20 do 64 godine traje svega 32,1 sat, što je najkraće u celoj Evropskoj uniji. Osim toga, Holanđani sve češće svoje radno vreme raspoređuju na četiri, umesto pet dana.

Holandski model potiče još iz osamdesetih godina, kada su žene počele masovnije da ulaze na tržište rada, najpre kroz skraćeno radno vreme. Time je oblikovan tzv. "model jednog i po hranitelja porodice", gde je muškarac radio puno radno vreme, a žena pola. Takvu praksu podsticali su i poreski i socijalni mehanizmi. S vremenom su i muškarci, naročito oni sa malom decom, sve više počeli da rade skraćeno ili kompresovano, pa je radna nedelja od četiri dana postala uobičajena.

Ono što iznenađuje skeptike jeste da kraće radno vreme nije umanjilo snagu privrede. Naprotiv, Holandija je među najbogatijim državama EU. Prema prema pisanju portala, tajna leži u visokoj produktivnosti po radnom satu i u visokoj stopi zaposlenosti. Krajem 2024. posao je imalo 82 odsto radno sposobnog stanovništva, što je više nego u Britaniji, SAD ili Francuskoj.

Posebno je značajno što žene u Holandiji rade i zarađuju više nego u zemljama sa dužom radnom nedeljom, dok stanovništvo u proseku odlazi u penziju kasnije, pa se rad raspoređuje na duži životni vek.

Ipak, ovo nije recept za savršenu jednakost. Žene i dalje češće rade skraćeno od muškaraca, a to se odražava na njihov profesionalni napredak. Samo 27 odsto menadžera u Holandiji su žene, što je među najnižim u članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Pored toga, ekonomija trpi od hroničnog nedostatka radne snage, naročito u prosveti, što otežava i organizaciju školskih obaveza i radno vreme roditelja.

Mada bi veća radna angažovanost mogla povećati BDP, postavlja se pitanje po koju cenu. Holandski ekonomista Bert Kolijn upozorava da društvo ne bi trebalo da teži distopijskom modelu u kojem se radi više od korejskih normi samo radi rasta statistike.

Pouka iz Holandije je, prema pisanju FT, jasna. Četvorodnevna radna nedelja nije "ni put u raj, ni put u ekonomsku katastrofu". Ona pokazuje da je moguće organizovati rad na različite načine, zavisno od vrednosti i prioriteta koje društvo želi da postavi.