Najveći trgovinski lanci još ćute o merama države

Nove mere države za bolji standard građana predviđaju ograničavanje trgovačkih marži na 20%, i to na oko 3.000 proizvoda iz 23 robne grupe. Ova mera stupiće na snagu 1. septembra, važiće šest meseci i odnosiće se na velike trgovce i one čiji je poslovni prihod u prošloj godini bio veći od 4,5 milijardi dinara. U korpi će od septembra, prema ovim najavama, biti jeftinija hrana, kućna hemija i proizvodi za ličnu higijenu, a marže će biti u nekim slučajevima i prepolovljene.

Za proizvođače iz domaće prehrambene industrije koje je Politika kontaktirala analiza koja se čula na predstavljanju ovih mera je, kažu, prijatno iznenađenje. Ako smo godinama unazad postavljali pitanje ko zida cene u Srbiji, čini se da smo odgovor dobili i to konkretno.

– Ako mere zažive bez dodatnog pritiska na proizvođače, bićemo zadovoljni. Postoji mogućnost da se od nas u budućnosti traže akcijski rabati koji se teško otkrivaju, pa čak i da se od proizvođača u novcu traži nadoknada tih gubitaka. Inače, ja sam bio prijatno iznenađen analizom u kojoj se konačno pominju troškovi marketinga, of rabati (oni fakturni se vide, ali ovi veći ne), baš onako kako jeste u praksi – kaže sagovornik iz prehrambene industrije. Na pitanje koliko traje takva praksa između njih i trgovaca kada je reč o of rabatima, sagovornik kaže da je prisutna više od 20 godina. Rabati mogu biti mesečni, kvartalni, polugodišnji, godišnji, marketinški, kako god se zvali, oni služe za prebacivanje tereta na leđa proizvođača i enormne zarade trgovaca, što se vidi u njihovim godišnjim bilansima. Da podsetimo da je u najavljenim merama predviđeno i ograničavanje ukupnog iznosa svih dodatnih naknada koje trgovac na malo fakturiše dobavljaču (of rabati) na maksimalno 10% (fakturni rabat).

Sagovornici iz trgovine i proizvodnje kažu da se u praksi posle uvođenja ovih mera niže cene mogu očekivati u manjim radnjama velikih lanaca gde se inače formiraju visoke marže. Kada je reč o cenama u diskontima i velikim marketima one se neće menjati bitnije jer trgovci tu inače imaju manje marže i uklopiće se u uredbu. U diskontnim lancima koji posluju u Srbiji bi trebalo očekivati pojeftinjenja, jer oni rade sa "neto cenama" – proizvođač im da najnižu cenu, oni dodaju PDV, dok fakturne i of rabate zadržavaju za sebe.

U trgovinskim lancima nisu želeli da komentarišu ove mere i, kako su rekli, "čekaju da vide uredbu kada će znati i više detalja".

Proizvođači sa druge strane kažu da će efekti mera moći da se vide u praksi već u novembru kada počinju pregovori dobavljača i trgovaca za sledeću godinu i kada se suštinski sve oko cena i dogovara. Ono što proizvođačima poput mesne industrije ne ide naruku to je nemogućnost izvoza na druga tržišta, zbog čega su u velikoj meri zavisni od domaćih trgovina gde plasiraju robu. A treba imati u vidu da je, kako je saopšteno, nivo cena hrane u Srbiji 95,7% proseka EU, što je znatno više nego u zemljama regiona i u odnosu na njih najviše je i porastao u periodu 2020–2024. za 14,6%. Ono što je takođe važno je da se u oktobru ove godine planiraju izmene i dopune Zakona o trgovini, kojim se transponuje Direktiva EU o isticanju cena.

Istovremeno, novim Zakonom o zaštiti potrošača biće propisana obaveza isticanja cenovnika trgovcima u cilju boljeg informisanja potrošača, ali i praćenja kretanja cena od nadležnih institucija. U decembru se planira prvi put donošenje Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi kojim će se sistemski stati na put prekomernim i sve brojnijim naknadama koje trgovci fakturišu dobavljačima, a koje se kod velikih trgovinskih lanaca kreću u rasponu od 25 do iznad 50% i često su značajno više od samih rabata/popusta koje dobavljači daju trgovcima, odnosno iznosa trgovačkih marži koje utiču na formiranje krajnjih cena u maloprodaji.

– Inače, iskustva drugih država pokazuju da mere ograničenja trgovinskih marži nisu ni nove, ni isključivo "balkanski fenomen". Naprotiv, primenjuju ih i razvijene zemlje, najčešće u vremenski ograničenom periodu - dok druge mere ne zažive u praksi, kada tržište ne može da zaštiti potrošača – kaže za Politiku prof. dr Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave i osnivač konsultantske kuće Evrosfera.

On podseća da je Francuska 2023. godine uvela takozvanu "antiinflatornu korpu" u dogovoru sa najvećim trgovačkim lancima, što je dovelo do realnog sniženja cena pojedinih osnovnih proizvoda. Slično je postupila i Španija tokom 2022. i 2023, ograničavajući marže na hleb i ulje u trenutku energetske i inflatorne krize.

– U našem regionu, Hrvatska je u septembru 2022. ograničila cene goriva i osnovnih namirnica, kao i trgovačke marže na električnu energiju, što je u velikoj meri doprinelo ublažavanju inflacije u segmentu hrane. Mađarska je, pak, već 2021. zamrzla cene šećera, brašna, mleka i ulja. Iako je u prvoj godini mera donela socijalni efekat, kasnije je dovela do nestašica i otpora trgovaca, pokazujući da ovakve intervencije moraju biti pažljivo dizajnirane i vremenski ograničene. Čak i Sjedinjene Američke Države, koje se često navode kao primer liberalne ekonomije, imaju dugu praksu intervencija – kaže dr Rabrenović.

Pored istorijskog "zamrzavanja cena" iz 1971, u novije vreme pojedine savezne države tokom pandemije 2020. i krize sa "bebinom formulom" 2022. aktivirale su zakone protiv prekomernog poskupljenja, objašnjava on i podseća da je Federalna trgovinska komisija 2024. otvorila istrage protiv velikih trgovaca zbog sumnji u zloupotrebu tržišne moći i blokirala megaspoj Kroger–Albertsons. Sve to svedoči da čak i najveće ekonomije pribegavaju intervencijama kada tržište samo ne obezbeđuje fer uslove.

Rabrenović kaže da pomalo iznenađuje činjenica da se delegacija Evropske komisije u Srbiji do sada nije oglasila povodom monopolskog ponašanja velikih supermarketa koji dolaze sa prostora EU, iako je jasno da je to protiv građana Srbije i njihovog džepa.

To što Komisija za zaštitu konkurencije nije pomenuta može se tumačiti na više načina – ili će njihova zapažanja biti izneta kasnije, u mirnijoj atmosferi ili je reč o nedostatku kapaciteta da se ozbiljnije uhvate ukoštac sa monopolima, ne samo u trgovini već i u bankarskom sektoru ili im je najlakše da ćute. Treće tumačenje je da se gradi slika jedinstvenog državnog paketa mera, bez isticanja pojedinačnih institucija, kaže Rabrenović.