Izveštaj EK: Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom

Evropska komisija (EK) u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025, navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom, objavio je Forbs Srbija. U izveštaju se navodi da 84% ispitanika na čelu preduzeća u Srbiji smatra da je korupcija rasprostranjena, u poređenju sa prosekom EU od 63%, a 53% smatra da korupcija predstavlja problem u poslovanju, dok je prosek EU 35%.

Istovremeno, 26% ispitanika smatra da postoji dovoljan broj uspešnih krivičnih gonjenja koji odvraćaju ljude od koruptivnih radnji, a isto u proseku u EU smatra 36% ispitanih. Analizirajući okvir Srbije za borbu protiv korupcije, kao oblasti koja veoma utiču na poslovanje privrede, EK je u Izveštaju konstatovala da je percepcija među stručnjacima, građanima i poslovnim ljudima takva da je nivo korupcije u javnom sektoru i dalje visok.

Podsećaju i na Indeks percepcije korupcije za 2024. godinu, koji objavljuje Transparency International, a koji je pokazao da u ovom rangiranju Srbija, sa skorom od 35/100, zauzima 105. mesto u svetu.

- Ova percepcija je ostala relativno stabilna u proteklih pet godina, iako je to najniži skor ikada zabeležen za Srbiju. Specijalni Eurobarometar o korupciji za 2025. godinu pokazuje da 85% ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji (prosek EU je 69%), dok 31% ispitanika navodi da su lično pogođeni korupcijom u svakodnevnom životu (prosek EU je 30%) - piše u izveštaju EK.

EK je podsetila i da je Srbije u julu prošle godine usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, za period 2024–2028, kao i prateći akcioni plan.

- Međutim, aktivnosti sadržane u akcionom planu su u određenoj meri užeg opsega kada je reč o rešavanju problema i izazova u vezi sa korupcijom identifikovanih u strategiji i ne obuhvataju u potpunosti preporuke GRECO-a iz četvrte i pete evaluacione runde - navela je EK.

Navedeno je i da je potrebno uspostaviti odgovarajuće mehanizme koordinacije, budžetska sredstva i efikasan sistem praćenja i evaluacije kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje strategije. Istaknuto je i da "nezakonito bogaćenje još uvek nije kriminalizovano", a uz to, Srbija nije potpisnica OECD Konvencije protiv podmićivanja.

Izveštaj kao sektore posebno podložne korupciji izdvaja i one koji se direktno tiču privrede – porez, carina, privatizacija i javne nabavke, ali i one u kojima privreda takođe ima poslovne interese – zdravstvo, obrazovanje i lokalna smaouprava. EK je u izveštaju istakla segment javnih nabavki, gde je apostrofirano da se izuzeća od primene Zakona o javnim nabavkama i dalje široko koriste.

- Time se zaobilazi njegova primena, a mehanizmi nadzora su nedovoljni - navedeno je u izveštaju.

Iz EK su podsetili da je u 2023. vrednost nabavki koje su bile izuzete od primene zakona gotovo dostigla vrednost zaključenih ugovora kroz redovne postupke, "čime se potkopava efikasnost zakona". Osim sistema javnih nabavki, EK je naglasila i ostale oblasti sa visokim rizikom od korupcije, koje se praktično sve direktno odnose na ambijent u kojem posluje privrede, a te oblasti su državna preduzeća, koncesije, stečajni postupci, javno-privatna partnerstva i zdravstveni sektor.

Drugi veliki izazov, kao su ukazali, jesu izuzeća od zakona u kontekstu realizacije međuvladinih sporazuma.

- Nadzor nad postupcima javnih nabavki ima slabosti koje mogu dovesti do nekažnjavanja prekršaja. Iako Krivični zakonik predviđa posebno krivično delo za zloupotrebe u javnim nabavkama, osude su retke. Državna revizorska institucija je u 2024. utvrdila nepravilnosti u 21,2% ukupne vrednosti ispitanih ugovora o javnim nabavkama - navela je EK.

U izveštaju je ukazano i da proces javnih konsultacija i dalje treba dodatno ojačati.

- Procenat nacrta zakona koji su prošli javne konsultacije porastao je blago sa 52,9% u 2023. na 58,3% u 2024. Istovremeno, procenat podzakonskih akata za koje su obavezne javne konsultacije, a koje su zaista sprovedene, blago je opao. Sa 31% u 2023. na 29,7% u 2024. godini - naveli su iz EK.

Nedostatak ovog dela procesa, kako piše, jeste što se izveštaji o rezultatima javnih konsultacija ne objavljuju sistematski.

- Organizacije civilnog društva i dalje ukazuju da vreme predviđeno za konsultacije nije dovoljno. Kao i da se njihovi komentari na nacrte zakona od javnog značaja retko uzimaju u obzir. Još uvek ne postoji centralno telo koje bi bilo nadležno za kontrolu kvaliteta javnih konsultacija - ukazano je u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji za 2025.

Dodaje se i da je u jednom od narednih koraka u zakonodavnom procesu, kao što je usvajanje propisa u parlamentu, nastavljena praksa objedinjavanja velikog broja često nepovezanih tačaka dnevnog reda i zakonodavnih predloga u jednu tačku. To je otežavalo detaljnu raspravu i nadzor, a EK podseća na primer iz novembra 2024. godine kada je 68 tačaka, uključujući budžet za 2025. obrađeno kao jedna tačka dnevnog reda i usvojeno bez ikakve rasprave.

U Izveštaju se konstatuje i da više od polovine ispitanih kompanija u Srbiji izražava poverenje u efikasnost zaštite investicija.

- Čak 57% kompanija je veoma ili prilično uvereno da su investicije zaštićene zakonom i sudovima - navedeno je u dokumentu.

Kada je reč recimo o javnim nabavkama, 32% njih smatra da je nivo nezavisnosti Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki "prilično dobar" ili "veoma dobar", dok sto mišljenje o radu Komisije za zaštitu konkurencije ima 33% ispitanika.

- Percepcija nezavisnosti pravosuđa u Srbiji i dalje je niska, kako među širom javnošću, tako i među kompanijama. Ukupno 30% opšte populacije i 36% kompanija smatra da je nivo nezavisnosti sudova i sudija prilično dobar ili veoma dobar u 2025. Percepcija nezavisnosti pravosuđa među širom javnošću opala je u poređenju sa 2024. godinom (36%), dok je među kompanijama blago porasla u odnosu na 2024. godinu (34%) - zaključuje EK, preneo je Forbs.