Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
U Srbiji manji rod voća a izvoz ipak nadmašio pšenicu
Komentari
(Foto: Lorenza62/Shutterstock)
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene i rast troškova proizvodnje zahtevaju hitno uvođenje novih tehnologija i strateško planiranje voćarske proizvodnje
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović izjavio je za Betu da se ovogodišnji rod jabuka procenjuje na oko 330.000 tona, dok je 2021. godine iznosio rekordnih 515.000 tona.
Otkupna cena od 60 dinara po kilogramu, kako kaže, nije loša, ali su troškovi proizvodnje porasli.
Pored mrazeva, smanjenju proizvodnje poslednjih godina doprineli su rat u Ukrajini, problemi u izvozu i naplati robe, zbog čega su pojedini proizvođači uništili deo voćnjaka.
Vetar je ove godine, prema Keserovićevim rečima, omlatio čak 70% lešnika, dok je kod kajsija i trešanja izgubljeno i do 90% roda.
Ukupna proizvodnja voća i izvoz, koji su 2021. godine iznosili rekordnih 1,45 miliona tona, ove godine će, procenjuje, pasti na najviše 1,1 milion tona.
Keserović ističe da Srbija mora strateški da planira koje voćne kulture gaji u pojedinim regionima, kako bi proizvodnja bila rentabilnija, te da se proizvođači moraju prilagođavati klimatskim promenama uvođenjem novih tehnologija.
Kao primer navodi instalaciju protivgradnog SPAG sistema, koji funkcioniše tako što iz protivgradnog topa svakih sedam sekundi ispaljuje talas gasa nastao reakcijom acetilena i kiseonika, razbijajući strukturu leda u oblacima pre nego što grad stigne do tla.
- Taj sistem nije preskup - za 80 hektara košta oko 57.000 EUR, a tada nije potrebna zaštitna mreža ili osiguranje od nepogoda. U Srbiji se već upravlja ovim sistemom iz Francuske - rekao je Keserović.
Poljoprivrednik Goran Filipović rekao je da je rod jabuka u njegovom voćnjaku manji 60%, ali da je kvalitet "odličan" i da je otkupna cena sa 50 dinara prošle godine porasla na 60 dinara.
Troškovi su prema njegovim rečima, značajno porasli jer se zbog nepovoljnih klimatskih uslova voće moralo često štititi pesticidima od bolesti i štetočina. Ove godine je, kaže, prskao voćnjak 26 puta, dva puta manje nego prošle.
- Bićemo srećni ako prihodima pokrijemo troškove da ne bi prenosili dug na sledeću godinu. Veća zarada će sigurno izostati - rekao je Filipović.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.