Nafta između sankcija, uredbi i suše - Kako pliva srpsko tržište

Poslednja dva meseca i na pumpama u Srbiji cene su oscilirale dinar-dva i na gore i na dole. Na svetskim berzama cene sirove nafte blago osciliraju ali neizvesnost snabdevanja jača. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović za RTS o tome šta je uzrok i kako se odražava na srpsko naftno tržište.

Od juče cene sirove nafte na berzama beleže blagi rast i barel je gotovo 70 dolara. Iako je OPEK povećao proizvodnju na svetskom naftnom tržištu vidljiva je neizvesnost snabdevanja. Poslednja dva meseca i na pumpama u Srbiji cene su oscilirale - dinar dva - i na gore i na dole.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da je u poslednjih nedelju dana nije bilo velikih promena parametara koji utiču na cenu koju određuje država.

- Jedino što je kurs dinara prema dolaru zapravo dosta pao - dinar dole, dinar dole i to je to - rekao je Mićović.

Vlada reguliše cene dva najprodavanija derivata - evrodizela i bezolovnog benzina. Vlada je produžila tu uredbu.

- Osmi put od donošenja prve uredbe, Vlada je donela novu uredbu. Sadašnja uredba važi i ovog petka, od sutra važi nova. I to je jedan period koji predugo traje - regulisanje tržišta. Zapravo razlozi zbog kojih je 2022. godine doneta uredba više ne postoje, već duže vreme ne postoje. U ovim okolnostima, ne samo Srbija, nego celo regionalno i globalno tržište nafte funkcioniše - kaže Mićović.

Podseća da je kriza naftnog tržišta počela još od korone i onda se očekivalo da će od trećeg kvartala 2022. biti prevaziđeni svi ti uticaji korone, a došla je 2022. sa svojim novim poremećajem vezanim za sukob u Ukrajini, još većim nego što je bio onaj u koroni, tako da još uvek ta situacija tada nije bila stabilna i bilo je smisla da se donese uredba.

- Vlada je 2022. godine, zapravo na teret distributera naftnih derivata, na teret državnog budžeta, smanjenjem marže i smanjenjem akciza, omogućila građanima i privredi da kupuju gorivo po nekim umerenijim cenama. Taj period je prošao, akcize su uveliko vraćene na svoj nominalni nivo i povećane, ali ova kontrola marže je jedina ostala - napomenuo je Mićović.

Kaže da je pitanje da li to odgovara vozačima dugoročno.

- Ovakva situacija ne omogućava investicije i sad na duži rok, prvo gubimo neke benzinske stanice, jer uredba ima i onu zaštićenu cenu za poljoprivrednike, 179 dinara, koja je dovela do toga da je prošle godine 50 benzinskih stanica nestalo i to u malim mestima - navodi Mićović, dodajući da to ni za koga nije dobro.

Regulisane cene imaju i neke zemlje u regionu, neke ukidaju - od ovog meseca Hrvatska, jer kažu stabilizovalo se tržište na svetskom nivou.- Ne mislim da je dobro što imamo tu uredbu, jer ne omogućavamo ozbiljan razvoj tog tržišta. Može da se desi i da neka kompanija napusti zbog toga Srbiju, da smanjimo tržišnu konkurenciju, što ne ide u prilog nikome. Po našem zakonu o trgovini, trgovina je slobodna. A u određenim okolnostima, kao što je bila 2022. godina - da biće pod kontrolom. Sve zemlje su tada imale ove mere koje je imala Srbija, ovakvog ili onakvog intenziteta, ali po pravilu kraćeg trajanja - kaže Mićović.

Prema njegovim rečima, Hrvatska je ukinula kontrolu cena, a inače Crna Gora i Severna Makedonija su i ranije imale državno regulisanu cenu i nastavile su.


Analize u svetu kažu da je svetsko naftno tržište nestabilno

Mićović kaže da postoje rizici, ali niko ne zna da li će ti rizici biti realizovani.

- Rizici su veliki, ali pogledajte šta se dešava sa cenama sirove nafte. One uopšte nisu pod uticajem tih pretnji, uopšte ne doživljavaju neki bum, ponuda i potražnja su usklađeni. Ponuda i potražnja su na onom nivou koji omogućava ovakav nivo stabilnosti, u koridoru cena je između 65 i 75 dolara po barelu - ističe Mićović.

U 18. paketu sankcija Rusiji najviše su pogođene ruske naftne kompanije i ruska nafta, cena ruske nafte je bila ograničena na 60 dolara, sada je 47 dolara i analize u Evropi kažu da to može uticati na snabdevanje, posebno evropskog tržišta.

Napominje da sankcije funkcionišu tako što evropske zemlje i zemlje grupe G-7 ne dozvoljavaju svojim osiguravačima, svojim bankama, svojim brodarima, da učestvuju u trgovini.

- Niko nije poslao ratne brodove da love po morima tankere koji nisu u tom sistemu. Tako da paralelno, pored tog sistema gde su zapadni logistički kanali, imate i one koji nisu u okviru toga. Svi oni i dalje transportuju naftu, i dalje se plaća direktno između Rusije i njenih kupaca, između Irana i kupaca. To sve funkcioniše, ali ne tom logistikom koja je podržana sa zapada - kaže on.

Srbija ne uvozi rusku naftu, međutim transport je otežan u celom svetu.

Mićović kaže da sama činjenica da je Naftna industrija Srbije od 10. januara na listi OFAK-a i da svakog meseca ili svaka dva meseca se razmatra nivo nekih odobrenja dovodi u rizik naše snabdevanje, to je specifičnost našeg tržišta.

Oko 80 odsto ukupne potrošnje derivate nafte u Srbiji potiču iz rafinerije Naftne industrije Srbije.

To je zaista ozbiljan problem, ali mi ne možemo gotovo ni na šta tu da utičemo. U pitanju je sukob koji se dešava na relaciji SAD i Rusije. Naftna industrija Srbije bi bila obuhvaćena sankcijama tako što je američka strana ruskoj dovela sankcije, kaže Mićović.

Već danas imate u Srbiji naftne kompanije koje su potpuno prešle na samostalno snabdevanje iz svojih izvora iz uvoza, neke su u nekom kombinovanom režimu, dodaje on.

- Što se tiče naftnih kompanija, postoji određeni kapacitet i on je nepromenjen kapacitet da uvoze derivate nafte, mogu da udvostruče te količine, ali problem je u logistici. Ulazimo u avgust, kada tradicionalno nivo Dunava nije takav da omogućava pun transport, brodovi se često tovare, i bilo je sad u prethodnih par meseci 40-50 procenata ukupne zapremine, što znatno poskupljuje, a u ovim okolnostima ne omogućava punu realizaciju tog uvoza. Za nijansu je sad teža situacija nego proletos. Zalihe su tu - i komercijalne zalihe, i operativne zalihe, i obavezne rezerve - zaključio je Tomislav Mićović.

Udruženje naftnih kompanija Srbije Beograd

Tomislav Mićović

cene goriva

Uredba o ograničenju cena bezolovnog benzina i evrodizela

marže