Zašto benzinske pumpe u Srbiji ne prate pad cena nafte u svetu

Cene nafte u svetu pale su u odnosu na prethodnu nedelju. To je posledica mogućnosti da će Organizacija zemalja izvoznica nafte, ili "OPEK+", povećati proizvodnju u julu. Takođe, rastu zalihe sirove nafte u Americi. Utisak je da u Srbiji cene goriva na pumpama ne prate te padove u istom ritmu. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije kaže da matematika pokazuje nešto drugo i da je dalek put cene sirove nafte na nekoj utovarnoj luci, izražena u dolarima po barelu - do dinara po litri benzina na benzinskoj stanici u komšiluku.

- Prvo, cena nafte nije jedino što utiče na cenu goriva, bitno utiče, ali ne najviše, nećete verovati, zato što je recimo trenutno udeo ukupnih državnih dažbina oko 58% kod benzina - navodi Mićović.

Prema njegovim rečima, brzina kretanja prvo ne zavisi od tržišta. Podseća da tri godine traje regulacija cena na srpskom tržištu.

- Država je opredelila jednu matematičku formulu kojom pokušava da simulira i ono stanje na tržištu kako bi trebalo, po oceni tih brojeva, da bude, uz ograničenje marže i to određuje kao maksimalnu maloprodajnu cenu. Znači, u tu formulu se uvrštavaju kotacije benzina i dizela, ne sirove nafte, nego tržište benzina i dizela, derivata nafte, ono je potpuno drugačije diše od tržišta nafte - napominje Mićović.

To se uvrštava u formulu, dodaje Mićović kao i kurs dolara.

- Još jedna bitna promena, to su zavisni troškovi uvoza, koji moraju da se uzmu u obzir. I dolazi se do neke cene koja se odredi kao maksimalna cena. Danas na tržištu nemate jedinstvene cene na svim pumpama, imate odstupanje od po par dinara, nisu svi na toj maksimalnoj vrednosti, tako da tržište u neku ruku pokušava da se izbori za svoje tržišne zakone, ali ipak uredba i ograničenje cena stvara veliki problem u poslovanju - ukazuje Mićović.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije napominje da nisu svima isti troškovi za početak.

- Nisu svima isti troškovi da dođu do derivata nafte i stave ih na tržište. Imaju veoma različite troškove. Problem je u tome što, recimo, od prve inicijalne informacije o mogućem uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije, svi uvoznici da bi se obezbedili povećali su količinu uvoza, onda je još usledio apel države svim uvoznicima da podignu zalihe kako bi povećali sigurnost snabdevanja - kazao je on.

U tim tako visokim zalihama našli su se svi u momentu kada su cene goriva krenule da padaju.

- I to nije tržišno upravljanje, nego na osnovu uredbe i tih realnih parametara. To se dešava na tržištu uvek, ali se zalihe optimizuju na taj način da vi niste zatrpani zalihama u momentu kada je tržište išlo dole. Ali svi jesu zatrpani zalihama u nekim drugim okolnostima, da bi obezbedili sigurnost snabdevanja - naveo je Mićović.

Gorivo u nekoj luci je zapravo sada jeftinije, a prethodno je kupljeno skuplje, potvrdio je Mićović, uz napomenu da je to veliki finansijski problem.

- Znači, potrošači nemaju nikakvih problema, snabdevenost je vrlo normalna, nigde niste uočili da nedostaje imalo goriva, ali s druge strane, finansijski pokazatelji su takvi da iz meseca u mesec neki generišu gubitke, neki nulu - kaže Mićović.

- Bilo bi idealno kad bi država mogla da reguliše visinu akcize u skladu sa troškovima nabavke, da uvozni derivati ima jednu akcizu, a oni koji se proizvode u zemlji drugu, ali to je neizvodljivo, to bi bilo kao dobar mehanizam - dodaje on.

Akcize su, kako kaže, politika države, ne samo naše, nego svake države. Poresko oporezivanje, generalno, pa i akcizno oporezivanje je deo uopšte poreske politike države.

- Naša država se opredelila za takvu akciznu politiku prema energentima, pre svega motornog goriva, da imamo jednu od najviših akciza u regionu. To je deo ukupnog paketa oporezivanja, ali ne treba to gledati izolovano. Zahvaljujući tome, u dobroj meri, danas imamo dosta visoke cene goriva na benzinskim stanicama - podvukao je Mićović.

Kada cene padaju, onda se smanjuje samo onaj naftni deo. Pošto su akcize iskazane u apsolutnom iznosu, one su zakucane u toj visini, kako god padaju cene, samo se smanjuje onaj deo "odozgo". Malo pada i PDV, ali 58,3% je udeo državnih dažbina, ukupnih državnih dažbina u benzinu, a 57% u evrodizelu.

To je, kako kaže, značajan deo, ali države reaguju smanjenjima akcize kada su cene visoke. Rekao je da smo imali reakciju države, kada su cene bile više od 200 dinara, pa su smanjivane akcize do 20% od nominalne vrednosti.

Odgovarajući na pitanje šta se dešava sa domaćim tržištem ako pada cena sirove nafte, Mićović kaže da se to reflektuje. Recimo, u Hrvatskoj i Crnoj Gori se cene određuju takođe od strane države ali na dvonedeljnom nivou. Navodi primer da su u Severnoj Makedoniji ukupne dažbine na dizel 43 evro-centa, a kod nas 91.

U BiH ukupne dažbine na evrodizel su 53 centa, kod nas 91. Zapravo razlika je, pre svega u akciznoj politici, jer na kraju krajeva, oni imaju niži PDV, 17, odnosno 18%, a mi imamo 20%, Mađarska ima 27%.

Mićović objašnjava da se uticaj cene nafte pojavljuje odložno, treba određeno vreme da prođe.

- Pre tri-četiri godine je uvedeno razdvajanje u različitom akciznom oporezivanju različitih potrošača. Transporteri danas imaju oko 15 ili 16 dinara pravo na refakciju akcize. Moraju da je plate celokupno, ali dobiju 16 dinara manje - ukazuje Mićović.

Od 1. jula ozbiljno će biti veći povratak.

- To je ozbiljno smanjenje akcize i to bi trebalo da vrati jedan deo potrošača u međunarodnom transportu koji danas putujući natovare robu iz Srbije, odlaze negde na zapad i sipaju gorivo u Hrvatskoj i Mađarskoj recimo, zato što je to u ovom trenutku povoljnije. Njih bi trebalo da vratimo, bar delimično - zaključio je Tomislav Mićović.