Booking još nije registrovan u Srbiji

Platforma Booking ne utiče direktno na rast sive ekonomije u Srbiji, ali omogućava lakše poslovanje neregistrovanim stanodavcima time što im daje prostor za oglašavanje, rekla je vodeća savetnica za konkurentnost u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jelena Mićić. Ova platforma, naglasila je, nije registrovana u Srbiji i zbog toga joj se ne mogu nametnuti obaveze poštovanja domaćih propisa u zemlji.

– Turistička inspekcija je vodila više pregovora sa Booking-om kako bi se uvele dodatne mere koje bi omogućile povezivanje oglašivača na toj platformi sa onima koji su registrovani u eTuristi – rekla je ona.

eTurista je portal koji predstavlja Centrali informacioni sistem (CIS) u oblasti ugostiteljstva i turizma, a namenjen je svim fizičkim i pravnim licima koja žele da se bave turizmom.

Broj nelegalnih subjekata koji se bave pružanjem usluga smeštaja u Srbiji nije moguće precizno utvrditi, dok je broj legalnih subjekata poznat jer su registrovani na platformi eTurista Ministarstva turizma i omladine, objasnila je ona.

Kompanija Booking koja je nastala iz male holandske startap firme danas je jedna od vodećih svetskih digitalnih kompanija u oblasti putovanja. Povezala je milione putnika sa širokim izborom smeštaja, od apartmana do hotela. Dostupna je na 43 jezika i ima više od 28 miliona registrovanih smeštajnih jedinica širom sveta. U našoj zemlji nema predstavništvo, ali Srbija ima problem što ova platforma oglašava neregistrovan smeštaj i time podstiče sivu ekonomiju. Iako se obavezao da u svim zemljama posluje u skladu sa nacionalnom regulativom, u slučaju Srbije nije tako – naši zakoni nalažu upravo suprotno od onoga što oni rade.

Do sada je održano nekoliko sastanaka resornog ministarstva i predstavnika ove kompanije, ali se još nije došlo do konkretnog rešenja. Predlog resornog ministarstva je bio da se ubuduće na Booking-u oglašavaju samo objekti koji bi prilikom registracije ovoj kompaniji morali da prilože jedinstveni identifikacioni broj, koji dobijaju od Centralnog informacionog sistema eTurista. Praktično bi time bili registrovani, međutim, iz ove kompanije su za sada rekli da im je to neprihvatljivo. Bilo je i najava da će Srbija rešenje ovog problema tražiti na nivou Evropske unije. Inače, ovu kompaniju tužili su do sada i Hrvatska, Austrija, neke skandinavske zemlje, zbog ovog i sličnih problema. Turska je, na primer, zabranila njihov rad sve dok nisu počeli da poštuju lokalne propise.

Booking je menjao i načine plaćanja, pa trenutno gost uplaćuje iznos oglašivaču, on odmah uplaćuje pripadajući deo vlasniku smeštaja, pošto odbije proviziju, a vlasnik bi onda navodno sam trebalo da plati porez. To se, naravno, ne dešava jer malo je onih koji su registrovani kao objekti za izdavanje smeštaja. I tako država ostaje bez novca od poreza, a lokalne samouprave bez iznosa koji im pripada od turističkih taksi.

Neregistrovani subjekti, poručili su i iz NALEDA-a, doprinose širenju sive ekonomije, što negativno utiče na javne prihode, tržišnu konkurenciju i ukupni poslovni ambijent.

– To se odražava i na percepciju države, naročito među stranim turistima, koji mogu da steknu utisak da sistem ne funkcioniše na adekvatan način – rekla je Mićićeva.

Prema njenim rečima, legalni izdavaoci smeštaja su u nepovoljnom položaju jer plaćaju poreze i podložni su inspekcijskom nadzoru, dok nelegalni subjekti to izbegavaju i samim tim mogu da ponude niže cene, što dovodi do nelojalne konkurencije.

– To direktno utiče i na broj gostiju, jer se korisnici češće odlučuju za jeftiniji smeštaj, ne znajući da time podržavaju sivu ekonomiju – rekla je ona.

Mićićeva je istakla da je siva ekonomija u Srbiji u padu, kao i da je u oktobru prošle godine obeleženo deset godina od formiranja Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije.

- Tada je usvojen prvi nacionalni program, a sada je na snazi program za period 2023. do 2025. godine koji beleži preko 70% realizacije planiranih aktivnosti. Priprema se i novi za period 2026. do 2030. godine - rekla je.

Zaključak je da se Srbija kreće ka cilju nulte tolerancije na sivu ekonomiju, te da su svi pomaci ka smanjenju tog fenomena znak da se ide u dobrom pravcu. Učešće sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Srbije u prethodnim godinama kretalo se oko 21%, što znači da je nekoliko milijardi evra godišnje van institucionalnih tokova, pokazuju podaci NALED-a. Kako su naveli, za suzbijanje sive ekonomije neophodan je rad inspekcije i naglasila je da je dosta radnih mesta u tom sektoru prazno.