Savez samostalnih sindikata Srbije za predsednika izabrao Zorana Mihajlovića

Novi predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je Zoran Mihajlović, koga su nakon drugog kruga glasanja, obavljenog večeras u Beogradu, izabrali delegati 17. Kongresa SSSS. Mihajlović, koji je do sada obavljao funkciju sekretara Veća SSSS, predvodiće najveću sindikalnu centralu u Srbiji u narednom petogodišnjem periodu, objavljeno je na sajtu tog sindikata.

Na kongresu je bilo 340 delegata koji su glasali za izbor predsednika SSSS, a kandidati su bili i dosadašnji predsednik tog sindikata Ljubisav Orbović, koji je bio na čelu SSSS poslednjih 18 godina, odnosno četiri i po mandata, a za predsedničko mesto borio se i podpredsednik SSSS Duško Vuković.

Zahvalivši se na ukazanom poverenju, Mihajlović je obećao da će periodično, svakih mesec do dva, podnositi izveštaj šta je uradio u cilju, "vrlo brzog podizanja organizacije na noge".

On je prethodno, tokom predstavljanja svog programa delegatima kongresa, pozvao "na budjenje", s obzirom na to da su, kako je ocenio, SSSS potrebne hitne promene.

- Želim da sindikat vratimo pojedincu, da bude otvoren i živ, da ne ćuti i da se sklanja, da ne bude servis vlasti, već snaga svih nas pojedinačno. Bez poverenja nema akcije i nema sindikata. Možemo više ako se usudimo i preuzmemo odgovornost. Moramo ući u svako preduzeće i da ne izlazimo iz njega dok ne rešimo problem - kazao je on.

Istakao je da sindikat mora biti tamo gde je nepravda.

- Minimalac nije naš cilj, već hoćemo platu od koje može da se dostojanstveno živi, a ne preživljava i zato vas pozivam da ustanemo za bolji sindikat i bolju Srbiju - istakao je Mihajlović.

Izborna procedura za izbor predsednika SSSS započeta je krajem prošle godine u sindikalnim organizacijama u preduzećima, zatim u većima sindikata po gradovima Srbije, koji delegiraju izabrane u granske sindikate, a oni delegate u kongres.

Da bi konkurisali na tu funkciju kandidati su morali da ispune jedan od nekoliko uslova, da ih je predložilo, najmanje 50 sindikalnih oragnizacija preduzeća, najmanje tri granska sindikata ili tri veća sindikata u gradovima Srbije.

Orbović je u svečanom delu kongresa ranije danas kazao je da se najbolji rezultati u kreiranju održivog ekonomskog rasta i visoke produktivnosti postižu kroz dogovore u socijalnom dijalogu, ističući da u Srbiji nema istinskog socilajnog dijaloga.

- Vlada najčešće ignoriše socijalne partnere prilikom izrade novih i izmene i dopune postojećih zakona - rekao je Orbović.

Naveo je da se sugestije drugih partnera u socijalnom dijalogu ne uvažavaju.

- Minimalnu cenu rada pregovaraju vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond, a socijalni partneri, sindikati i poslodavci, o visini te zarade bivaju obavešteni putem medija - kazao je on.

Dodao je da formalni dijalog postoji, sednice Socijalno-ekomoskog saveta (SES) se relativno često održavaju, ali je naglasio da je taj dijalog "sada paravan iza koga se mimo dogovora donose važne odluka, a ignorišu socijalni partneri upskos postignutom konsenzusu na SES".

Prema njegovim rečima, nezaposlenost u Srbiji je smanjena, ali istovremeno zaposlenost zavisi od raznih uticaja, pri čemu često glavni kriterijum nije stručna sprema i obučenost, več jeftina radna snaga.

Kako je istakao, radnici u Srbiji su tokom 2024. godine u proseku radili 41,3 sata, što je znatno više od proseka u Evropskoj uniji gde radna nedelja prosečno traje 36 sati.

- To Srbiju stavlja na drugo mesto u Evropi po dužini vremene provedenog u poslu - naveo je Orbović.

On je podsetio i na dugogodišnju sindikalnu borbu da se izmeni radno zakonodavstvo, jer su prava radnika u Srbiji umanjena, a i zakonom regulisana prava se ne poštuju, dok izostaju sankcije za neodgovorne poslodavce, granskih kolektivnih ugovora u privredi gotovo da nema.

Gosti na Kongresu bili su i predstavnici sindikata iz svih zemalja bivše Jugoslavije, ali i predstavnici sindikata iz Bugarske, Albanije, Turske, Rusije, Belgije, Austrije, Norveške, Švedske, Grčke, Azerbejdžana, Italije, Poljske i Gruzije, kao i Međunarodne organizacije rada. Bili su prisutni i predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i Unije poslodavaca Srbije, Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", ministarstva privrede i ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prisutni su bili i predstavnici studenata sa kojima su sindikati sarađivali u radnoj grupi na izmenama Zakona o radu.