Sindikati žele veći minimalac za bar 20%

Iznenadna najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o povećanju minimalne zarade koja u ovom trenutku u Srbiji iznosi 457 evra, na 500 i na 550 evra, odjeknula je kao grom iz vedra neba. Iznenađeni su i u Savezu samostalnih sindikata Srbije i u UGS Nezavisnost, koji su reprezentativni i koji jedini, pored poslodavaca i predstavnika vlade, učestvuju u pregovorima o visini minimalca, a koji za sada ne znaju ništa detaljnije. Predsednik je takođe rekao da već nekoliko dana razgovara sa najvećim sindikatima i Ministarstvom finansija, kako bi što više olakšao onima koji imaju najmanje zarade u Srbiji, ali oni sa kojima smo razgovarali kažu nisu bili pozvani da razgovaraju o ovoj temi.

- Pokrenuo sam ideju povećanja minimalne zarade. Hoću da je podignemo i na 500 i na 550 evra, samo da vidimo u kom intervalu. Imamo mali broj ljudi koji primaju minimalac, 95.000 ukupno u Srbiji, nekada je bilo 500.000 ljudi koji su primali minimalac. Napredovala je Srbija mnogo - kazao je Vučić, preneo je Tanjug.

Minimalna zarada u Srbiji nije nikad bila iznad iznosa minimalne potrošačke korpe. Recimo, u januaru ove godine (poslednji zvanični podatak) bila je 55.085 dinara, dok je minimalac za prosečnih 174 sata rada iznosio 53.500 dinara.

- Moramo priznati da će se taj trend nastaviti i u toku cele godine, da će vrednost korpe biti veća od minimalca. Zato i smatramo da institut minimalne zarade treba ukinuti - ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da ako već mali broj ljudi, kako tvrdi država, prima minimalac, nema potrebe nadalje utvrđivati minimalnu zaradu.

- Drugo, imajmo u vidu da 1,2 miliona ljudi prima platu između minimalne i medijalne zarade, a da je prosečna potrošačka korpa znatno iznad tih iznosa. Stoga bi trebalo da utvrđujemo platu za život ili platu po ugovorima, tj. zarade koje će realno pokrivati troškove života - navodi Vuković.

O pitanju sastanaka o kojima govori predsednik Srbije nema informacije, ali smatra da je sasvim jasno i neophodno da se vlada i socijalni partneri dogovore najpre da li bi već sada trebalo korigovati iznos minimalne zarade, pa da ona u drugoj polovini ove godine bude veća nego što je trenutno. Minimum za povećanje bi trebalo da bude 20 odsto, posebno u kontekstu ranijih najava države da će minimalac biti 650 evra do 2027. godine.

- Po toj računici onda je nužno da ovogodišnji minimalac bude uvećan za minimum 20%, kao i naredne godine za isto toliko, da bi se dosegla ta cifra od 650 evra - dodao je Vuković.

U 2025. minimalni radni sat vredi 308 dinara, odnosno minimalna zarada je uvećana za 13,7 odsto, pa ove godine u proseku ta zarada iznosi 53.590 dinara, što je pomenutih 457 evra.

Da doslovno ništa ne zna o planovima koje je najavio predsednik Srbije, otkriva Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost.

- Sa predsednicima svih pet sindikalnih centrala nije niko razgovarao, a ne znamo ni koji su to najveći sindikati. Kod nas postoje reprezentativni, a sa njima niko nije razgovarao. Sve o tim najavama smo pročitali u medijima, a vlada još nije imenovala svoje članove u Socijalno ekonomskom savetu SES-u. Odluka o minimalnoj zaradi, pa čak i kada bi se korigovala u toku ove godine, donosi se na sednici saveta, a ako se ne donese, onda je donosi vlada, ali opet uz razmatranje SES-a - objašnjava Andrićeva.

Predsednik je najavio da ostaje da se vidi u kom intervalu će minimalac biti povećan, zbog čega ostaje nejasno da li postoji plan o korekciji minimalne zarade u ovoj godini ili će to važiti tek od 2026. godine.

- Mogućnost da se utvrdi minimalac dvaput godišnje postoji u sadašnjem Zakonu o radu, i tamo se kaže da, kada se značajno poremete parametri na osnovu kojih se utvrđuje minimalac, postoji pravo pokretanja pregovora oko dodatnog povećanja u toku te godine. Ipak, to je isto prerogativ SES-a. I predsednik sindikata Orbović i ja smo poslednjih godina to već nekoliko puta predlagali, ali ni vlada ni poslodavci nikada nisu prihvatili ideju o korekciji minimalne zarade u toku jedne te iste godine - napominje Andrićeva.