Delistiranjem do čišćenja berze u 2012. - Novi Zakon o tržištu kapitala mogao bi da smanji broj firmi čijim se akcijama trguje

Sva privredna društva sa manje od 10.000 akcionara moći će svoju akciju da isključe iz organizovanog trgovanja na Beogradskoj berzi, pod uslovima definisanim Zakonom o tržištu kapitala koji je krajem prethodne godine stupio na snagu.

Da bi privredno društvo iskoristilo ovu mogućnost, potrebno je da učešće obima njegovih akcija kojima se trgovalo na Berzi u ukupnom obimu njegovih emitovanih akcija bude u toku šest meseci manje od 0,5%, odnosno da u bilo koja tri meseca u toku šest meseci bude manje od 0,05% mesečno.

Dakle, ovde se radi o likvidnosti. Ako je firma likvidna, odnosno njenim akcijama se trguje, ne može svoju hartiju isključiti sa organizovanog tržišta čak i ako ima manje od 10.000 akcionara.

Ipak, finansijski stručnjaci se slažu da i pored mogućeg povećanog delistiranja usled novina u Zakonu o tržištu kapitala, koji dozvoljava privrednim društvima sa manje od 10.000 akcionara isključenje, stanje na Berzi neće biti značajno izmenjeno.

- Kompanije u kojima je sprovedena potpuna koncentracija vlasništva uglavnom će se isključivati sa berze (bez potrebe da menjaju pravnu formu kao ranije). To će činiti i kompanije u kojima je postignut visok nivo koncentracije vlasništva, a čije su akcije nelikvidne, imaju mali broj manjinskih akcionara, a procenjena vrednost, odnosno knjigovodstvena vrednost akcije je niska (u odnosu na cenu po kojoj je izvršeno sticanje većinskog paketa). Ipak, najlikvidnije kompanije čije akcije i čine najveći deo prometa Beogradske berze će ostati i biti likvidne.

Promet Berze, u svakom slučaju, ne bi trebalo da trpi značajne promene, jer su kompanije koje će se delistirati i ranije bile slabo prometovane – kaže za "eKapiju" Milivoje Knežević, rukovodilac sektora analize u brokerskom društvu "MV Investments".

Sličnog mišljenja je i projekt menadžer "Wise brokera" Vladan Rankov:

- Zakon dozvoljava isključenje, ali to ne znači da će se akcionari i odlučiti za tako nešto. Verujem da će takođe i menadžment kompanija imati malo više sluha i vizije kada je u pitanju ostanak na tržištu kapitala. Mislim da će oni koji treba da ostanu na berzi i koji žele da trguju kapitalom - to i učiniti. Ne očekujem neke revolucionarne promene, ali dobro bi bilo da se delistiraju oni koji nemaju motiv da ostanu na berzi. Za nevericu je da smo po broju akcionarskih društva kojima se trguje među vodećima u svetu.

Nova podela privrednih društava

Odluku o isključenju hartije sa tržišta donosi skupština njenih akcionara. Prema dosadašnjim propisima sva otvorena akcionarska društva, dakle ona koja imaju više od sto akcionara, bila su obavezna da svoju hartiju od vrednosti iznesu na berzansko tržište. Novim odredbama Zakona o privrednim društvima, čija primena se očekuje od 1. februara 2012, podela na otvorena i zatvorena akcionarska društva je ukinuta, sada postoji samo javno društvo.

Glavni broker "Sinteza Invest Group" Nenad Gujaničić smatra da će novi Zakon o tržištu kapitala doprineti i većoj zaštiti manjinskih akcionara.

- Kada je u pitanju "pročišćavanje" berzanskog mehanizma koji je zatrpan sa više od 1.000 vlasničkih hartija kojima se u velikoj meri već duže vreme ne trguje, novi zakon je predvideo nekoliko nivoa tržišta i faktički izlazak hartija koje su dosta nelikvidne. U tom smislu, zakonodavac je predvideo zaštitu manjinskih akcionara koji mogu biti nesaglasni po tom pitanju, te će kompanija morati da otkupi akcije svih zainteresovanih akcionara. Međutim, i do sada je u praksi kompanija (po pitanju raspolaganja imovine velike vrednosti) morala da isplati nesaglasne akcionare, ali se ova zakonska odredba u dosta slučajeva nije poštovala.

Gujaničić, sa druge strane, za "eKapiju" kaže i da novi zakon predviđa prilično više kriterijuma u vezi sa utvrđivanjem cene plaćanja manjinskim akcionarima (jedna od njih je obračunska, odnosno knjigovodstvena vrednost), što će većinskim vlasnicima dosta poskupeti ceo proces, pa se može veoma lako desiti da se čitava ideja delistiranja velikog broja hartija uopšte i ne desi.

O prvim efektima novog Zakona o tržištu kapitala, čelnici berze nisu spremni da govore, budući da za to čekaju njegovu punu primenu. Iako zvanični podaci ne postoje, procenjuje se da se sada broj firmi sedmično smanjuje za tri do pet. To smanjivanje se odigrava istim intezitetom kao što se nekada povećavao broj listiranih kompanija, pa je u jednom momentu bilo i oko 1.700 kompanija na srpskom tržištu kapitala.

Jelena Đelić