Zašto jak franak brine Švajcarsku?

Trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa potresla je globalne berze poslednjih nedelja, što je navelo investitore da traže sigurna utočišta na finansijskim tržištima.

Jedna od valuta koja je profitirala bio je švajcarski franak, koji se generalno smatra sigurnom imovinom u vremenima makroekonomske ili geopolitičke nesigurnosti. Švajcarska valuta je porasla za 10% u odnosu na američki dolar od početka godine - ali unutar granica Švajcarske, rastuća potražnja za frankom stvara izazove za kreatore politike.

Švajcarski franak je poslednji put trgovan 0,2% više u odnosu na američki dolar, pri čemu je 1 dolar vredeo oko 0,82 švajcarska franka. Švajcarska valuta, koja je ranije u sredu bila nepromenjena, oporavila se nakon što su podaci ADP-a pokazali da je zaposlenost u privatnom sektoru SAD prošlog meseca usporila na dvogodišnji minimum.

Jak franak vrši deflatorni pritisak na Švajcarsku. Kako valuta jača, uvoz – koji igra značajnu ulogu u ekonomiji zemlje – postaje jeftiniji.

Za neke zemlje, ovaj efekat bi mogao biti dobrodošlo olakšanje od tvrdoglave inflacije. Ali dok mnoga razvijena tržišta, poput SAD i Velike Britanije, i dalje rade na smanjenju inflacije na cilj od 2%, Švajcarska se suočava sa suprotnim problemom: cene previše padaju.

Inflacija u Švajcarskoj je u maju postala negativna, a indeks potrošačkih cena u zemlji je pao za 0,1% u odnosu na prethodnu godinu. Cene uvozne robe značajno su pale, pale su za 2,4% u odnosu na isti period prošle godine, nakon što su ostale nepromenjene prethodnog meseca.

Šarlot de Monpelje, viša ekonomistkinja za Francusku i Švajcarsku u ING-u, istakla je ulogu koju je rast valute imao u inflacionoj slici zemlje.

- Najnoviji pad je uglavnom bio uzrokovan spoljnim faktorima - rekla je ona u belešci u utorak. - Jak švajcarski franak je značajno smanjio cene uvozne robe... S obzirom na to da uvoz čini 23% korpe IPC-a, ovo ima značajan uticaj na ukupnu inflaciju u Švajcarskoj.

Podaci za maj označili su prvi povratak Švajcarske deflaciji od pandemije Kovid-19. To bi moglo da podvede Švajcarsku nacionalnu banku da koristi dve ključne politike koje su prethodno sprovedene kako bi se rešila ono što je de Monpelje nazvala "permanentnom glavoboljom" za centralnu banku, prenosi Bankar.me.

Švajcarska nacionalna banka (SNB) okončala je sedmogodišnji period negativnih kamatnih stopa 2022. godine - nepopularnu politiku među štedišama i zajmodavcima, jer smanjuje prinose na štedne depozite i smanjuje marže i profitabilnost banaka.

Na svom poslednjem sastanku u martu, centralna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 0,25%.

Nakon podataka o inflaciji ove nedelje, očekuje se da će Švajcarska nacionalna banka (SNB) "pokušati da se bori protiv jačanja švajcarskog franka oružjem koje joj je na raspolaganju - rekla je de Monpelje.

ING očekuje da će Švajcarska nacionalna banka smanjiti svoju ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na svom sledećem sastanku kasnije ovog meseca – a de Monpelje je rekla da će verovatno uslediti dalja smanjenja.

- Na osnovu trenutnih podataka, povratak na negativne kamatne stope pre kraja godine deluje sve verovatnije - rekla je ona. - Naš osnovni scenario uključuje drugo smanjenje od 25 baznih poena u septembru, što bi smanjilo referentnu kamatnu stopu na -0,25%. Iako bi SNB radije izbegla veća smanjenja, smanjenje od 50 baznih poena u junu se ne može isključiti.

Još jedan alat koji je SNB ranije koristila za hlađenje švajcarskog franka je intervencija na deviznom tržištu prodajom franaka i kupovinom stranih valuta.

Međutim, sa povratkom američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću, ova strategija sada dolazi sa političkim izazovima.

Još 2020. godine, Ministarstvo finansija SAD, pod prvom Trampovom administracijom, nazvalo je Švajcarsku manipulatorom valutama, optužujući je da namerno devalvira švajcarski franak u odnosu na dolar. SNB je potom odbacio ove optužbe.

Trampova kompletna lista takozvanih recipročnih carina navodi da se "manipulacije valutama i trgovinske barijere" uzimaju u obzir prilikom izračunavanja tarifa koje su pojedinačne zemlje uvele Sjedinjenim Državama. Administracija je saopštila da je izračunala da je Švajcarska - koja je prošle godine ukinula sve industrijske carine - naplatila SAD carine od 61% i da će stoga uvesti nove carine od 31% na švajcarsku robu.

Iako je de Monpelje iz ING-a priznala da svaka moguća intervencija SNB-a na deviznom tržištu rizikuje da "izazove gnev američke administracije", tvrdila je da će centralna banka verovatno intervenisati na tržištima u narednim mesecima.

Švajcarska centralna banka

ING

Šarlot de Monpelje

švajcarski franak

pad cena