Traje sezona krpelja: Da li ovih zglavkara danas ima više nego nekada?

Prolećno doba je jedno od dve tipične "sezone" kada krpelja ima najviše u Srbiji. Ali promene vremenskih uslova promenile su životne navike ovih parazita, piše dr Ivan Pavlović iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

Svake godine s početkom lepog vremena srećemo se na zelenim površinama sa jednom vrstom starosedeoca ovih prostora – krpeljima.U gradskim sredinama kao što je Beograd najviše krpelja srećemo u sredinama koje imaju bujnu vegetaciju: Košutnjak, Ada Ciganlija, Topčider, Zvezdara, ali i na drugim zelenim površinama koje nisu uređene.

Ovim artropodima odgovaraju fotovo svi klimatski uslovi od temperature +4 °C pa naviše, i odlično su prilagođeni svim klimatskim oblastima. Srećemo ih na kopnu i ostrvima širom sveta, pa čak i na Antarktiku, gde se hrane na morskim pticama.Međutim, usled klimatskih promena, "sezona" krpelja se promenila, uključujući i u Srbiji.

Optimalna temperatura za aktivnosti krpelja, kada najveći broj krpelja traga za domaćinom, je između 20 i 25 °C, kada je aktivno više od 40% odraslih jedinki i 30% nimfi (što je faza razvoja krpelja između larve i adulta).Važan faktor je i vlažnost vazduha, gde je za krpelje optimalno između 45 i 80%, kao i dužina dana i noći i, za vrste koje žive na otvorenim staništima, sunčano zračenje – koje dovodi do akumuliranja toplote u telu krpelja, i izaziva početak aktivnosti i na nižim temperaturama.U normalnim okolnostima, pored proleća, drugi "pik" aktivnosti krpelja je na jesen, kada nova generacija ima svoj prirodni ciklus, od početka septembra pa sve do pojave prvog snega i spuštanja temperatura ispod 0 °C. Naučna saznanja nam kažu da su ovi prolećni i jesenji periodi još uvek najoptimalniji za život krpelja, i tada ih najviše ima.U nekada tipičnim prilikama za Srbiju, u jesen, kada temperatura opadne ispod 5 °C, krpelji se ukopavaju u površinski sloj zemlje, na dubinu do 7 centimetara, i tu ostaju sve dok temperatura zemljišta ne poraste iznad 5-8 °C, kada ponovo izlaze na površinu i čekaju žrtve.Međutim, promene klimatskih uslova dovele su to toga da se krpelji danas mogu naći tokom cele godine: srećemo ih čak i od januara do decembra, jer zimske temperature u proseku više nisu tako niske kao što su nekada bile.Naravno njihov broj je tokom zimskih meseci mnogo manji nego kada vreme otopli, tako da njihov najveći broj imamo i dalje s početkom maja i juna, i u jesenjim mesecima (septembar).

Krpeljima koji su nastanjeni u gradskim sredinama promenio se ritam života, i ovde su prisutni cele godine. Samo im se brojnost menja sa promenom temperature.

Kada se prikače na nekog domaćina (pas, mačka, glodari) i na njemu dočekaju zimski period, u tom slučaju je domaćin taj koji im obezbeđuje toplotu i hranu, i krpelj nema nikakvu potrebu za zimskim snom.

Ovo je čest slučaj u urbanim sredinama gde cirkuliše veliki broj nevlasničkih životinja i glodara koje se sakrivaju po podrumima, skladištima i sličnim mestima, donoseći sa sobom krpelje direktno u staništa ljudi.

Krpelji spadaju u grupu artropoda koji su od izuzetnog biomedicinskog značaja za živi svet, primarno zbog svoje uloge vektora različitih oboljenja, i zbog neposredno štetnog delovanja nastalog načinom ishrane – sisanja krvi.Osim što ovaj hemofagi način ishrane može izazvati i alergijske manifestacije, usled toksina koje krpelji izlučuju tokom fiksacije na domaćina, oni prenose i mnoštvo infekata kao pravi ili prenosni domaćini, od čega je veliki broj tzv. zoonotskog karaktera, odnosno mogu preći sa životinja na ljude.

Nije u pitanju samo Lajmska bolest, mada je ona možda najznačajnija. Druge bolesti koje prenose krpelji, a koje su zabeležene i kod nas su: afrička Erlihia spp., Babesia spp., Anaplasma spp. svinjska kuga, Krimsko-kongoanska hemoragična groznica (sa i bez bubrežnog sindroma), Marburg hemoragična groznica, spirotehoza, Theilleria spp. i Q groznica.

S obzirom na ove rizike, a posebno u periodu sezonskog "pika", važna je preventivna zaštita ljudi i životinja, koja obuhvata zaštitu upotrebom repelenata: kod pasa i mačaka tzv. spot-on preparati, ogrlice ili tablete antiparazitika, a kod ljudi antiparazitici u spreju ili stiku.Takođe, pod zaštitu spada i mehaničko uklanjanje krpelja, i kontrola nakon uboda na prisustvo uzročnika oboljenja (lajm borealize, babeizoze, anaplazmoze, erlihioze…).Moguća je i kontrola krpelja u staništima, kroz monitoring biodiverziteta i ekstenziteta prisutnosti određenih vrsta. U tu svrhu pristupa se uređenju zelenih površina košenjem iskrčenjem i čišćenjem rastinja pogodnog za krpelje.

Sledeća faza je i hemijski tretman zelenih površina. Ova praksa se sprovodi u svim većim gradovima sveta, uključujući Beograd, gde je tretman krpelja na zelenim površinama u istom periodu kada je i suzbijanje komaraca.

Krpelji imaju bogat životni put. Kao i svi zglavkari počeli su svoj uspon u Devonu, i nastavili uspešno svojim putem narednih 136 miliona godina, i dan danas su tu među nama.

Telo krpelja je ovalnog oblika, dorzo-ventralno spljošteno. Na leđima postoji leđni štit koji kod mužjaka pokriva celo telo, a kod ženki samo prednji deo tela. Boja tela gladnih krpelja je obično žuta, braon ili tamna a nasisanih ženki je olovno-sive boje, ređe svetložuta ili crvenkasta.Najčešće domaćine predstavljaju sisari, ali u nedostatku njih mogu se naći na pticama i gmizavcima. Najviše se nalaze u travnatim i žbunastim zajednicama (šume, parkovi, stepe, savane), a mogu se lako prilagođavati različitim uslovima sredine, tako da se nalaze i u objektima za smeštaj i boravak životinja i u stambenim objektima.Životni ciklus krpelja se može podeliti na period hranjenja kada su pričvršćeni za domaćina (5%) i slobodnoživeći period, kada je u potrazi za domaćinom i kraćim periodima mirovanja.Oni pronalaze plen putem posebnih hemoreceptora koji reaguju na hemijska jedinjenja u vazduhu i prepoznaje ugljen dioksid, mlečnu kiselinu, amonijak, kao i kod svih sisara prepoznatljivu butansku kiselinu. Ovi receptori su smešteni u organu koji se nalazi na prvom paru nogu. Pored receptora za ove univerzalne hemijske komponete, tu su smešteni i receptori za specifične mirise pojedinih vrsta domaćina. Isto tako reaguju i na pojedine zvuke (tako R.sanguineus privlači lajanje pasa). Prisustvo jedinki suprotnog pola koji luči fermone takođe utiče na aktivnost krpelja, s obzirom na to da se većina njih može pariti tek posle krvnog obroka.

Naučni institut za veterinarstvo Srbije

Naučni institut za veterinarstvo Srbije

Ivan Pavlović

krpelji

sezona krpelja

kada je krpeljima sezona