Izmene u naplati i visini sudskih taksi – Produžen rok za izmirenje dugovanja

Ministarstvo pravde objavilo je poziv za javne konsultacije povodom Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Javna rasprava će trajati do 27. maja. U obrazloženju ministarstva se navodi da je od 2009. godine do danas Zakon o sudskim taksama u Srbiji ostao gotovo nepromenjen, dok su istovremeno rasle plate i cene, a tržište rada postalo nepredvidljivije nego ikad. U tom kontekstu, najnoviji Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama predstavlja pokušaj države da pravosudni sistem uskladi sa ekonomskim realnostima, ali i da odgovori na višegodišnje probleme u primeni samog zakona.

Jedna od važnijih izmena odnosi se na obavezu plaćanja takse prilikom sudskog poravnanja – sada je predviđeno da obe strane plaćaju jednako, osim ako se drugačije ne dogovore. Na ovaj način se izbegava da teret postupka padne na samo jednu stranu, što je čest slučaj u praksi.

Takođe, unose se značajne promene u trenutak kada taksena obaveza nastaje. Za tužbe se taksa više neće plaćati tek po okončanju postupka, već nakon prvog ročišta, osim ako je postupak rešen mirnim putem ili priznanjem zahteva. Za odgovor na tužbu taksa se određuje u zavisnosti od toga ko je dobio spor – strana koja je izgubila u tom slučaju plaća više.

Upravni sporovi u osetljivim oblastima poput penzija, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, dečjeg dodatka i starateljstva, dobili su preciznije uslove za nastanak taksene obaveze – ona će početi da važi tek nakon što bude doneta pravosnažna odluka koja odbija tužbu. Na taj način stranke će znati šta ih očekuje i kada.

Takođe, rok zastarevanja za naplatu takse produžen je sa tri na pet godina, što sudovima i organima daje više vremena za naplatu, ali i građanima više prostora da regulišu obaveze.

Nove odredbe takođe nastoje da urede postupak naplate na efikasniji način. Sud više neće slati opomenu za plaćanje takse, čime se sprečava odugovlačenje i eliminiše prostor za zloupotrebe. Takseni obveznik će sada morati da vodi računa o svojim obavezama bez dodatnih podsetnika.

Interesantna novina je i uvođenje mogućnosti da se dug po osnovu sudske takse izmiri u šest mesečnih rata, umesto dosadašnje tri.

Nacrt zakona obiluje i tehničkim korekcijama, ali i konkretnim intervencijama koje eliminišu odredbe koje su se pokazale kao neprimenjive ili zloupotrebljive. Tako se, na primer, ukida mogućnost povraćaja takse u nekim upravnim sporovima ako postupak bude dobijen. Takođe, sud više ne mora da pokreće postupak za prinudnu naplatu takse ako je njen iznos manji od najniže predviđene takse u parničnom postupku.

Da bi se preciznije određivala visina sudskih taksi izmenjena je i metodologija procene vrednosti predmeta spora. Od sada se kao relevantan trenutak uzima vreme nastanka taksene obaveze, a ne podnošenje tužbe. Takođe, povećani su minimalni iznosi za sporove u kojima nije moguće utvrditi vrednost predmeta – sa 3.000 na 10.000 dinara u upravnim sporovima, i sa 7.500 na 10.000 dinara kada poverilac ne navede vrednost. U privrednim sporovima gde vrednost nije određena, uvodi se standard od 30.000 dinara.

Jedna od novina jeste povećanje procenta od sudskih taksi koji se izdvaja za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u sudovima i tužilaštvima, kao i proširenje ove beneficije na zaposlene u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija.

Član 9 Nacrta zakona proširuje kategorije lica oslobođenih od plaćanja taksi, kao što su državni i lokalni organi, organizacije Crvenog krsta, zatim lica koja traže zakonsko izdržavanje ili isplatu minimalne zarade, ili doniraju nepokretnosti ili stvarna prava humanitarnim, kulturnim ili naučnim institucijama. Takse ne plaćaju ni stranke u postupcima koji se okončaju do prvog ročišta posredovanjem, poravnanjem, priznanjem ili odricanjem.

Posebno je naznačeno da oslobođenje važi i u postupcima koje sud poveri javnom beležniku, što je praktična novina u postupcima van suda. Sud ima diskreciono pravo da oslobodi stranku plaćanja ako bi ono ugrožavalo socijalnu sigurnost domaćinstva. Strana mora to zatražiti pre zaključenja rasprave. Sud će pri odlučivanju razmatrati sve okolnosti, uključujući ukupna primanja, imovinu i broj izdržavanih članova.

Prema članu 13, oslobođenje od takse u parničnom, vanparničnom i upravnom postupku važi i u izvršnom postupku, ako se zahtev za izvršenje podnese u roku od tri meseca od pravosnažnosti odluke. Ako se naknadno utvrdi oslobođenje, taksa se vraća. Takođe, staratelji odsutnih lica, privremeni zastupnici i branioci po službenoj dužnosti nisu dužni da plaćaju taksu u ime stranake koju zastupaju. Ukoliko je imovina stranke poznata, naplata će se izvršiti iz te imovine.

Član 21 i 27 donose detaljna pravila za utvrđivanje vrednosti spora radi obračuna takse. Vrednost predmeta spora određuje se na dan nastanka taksene obaveze, a ne na dan podnošenja tužbe, što je važna promena.

Detaljno su navedene minimalne vrednosti za razne vrste sporova – od 4.000 do 19.000 dinara u zavisnosti od prirode spora (deobne parnice, poništaj ugovora, sporovi o zakupu i slično).