Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Gde je najskuplje, a gde najjeftinije zaposliti radnika?
Komentari
Ilustracija (Foto: Unsplash / Mina Rad)
Prema podacima Eurostata, u 2024. godini sat rada u EU koštao je prosečno 33,5 EUR, dok je raspon išao od 10,6 EUR u Bugarskoj do 55,2 EUR u Luksemburgu.
Sever i Zapad prednjače po ceni rada
Najviši troškovi rada zabeleženi su u severnoj i zapadnoj Evropi. Pet nordijskih zemalja, uključujući Norvešku, Island i Dansku, premašuju prosek EU. Ove tri zemlje imaju trošak rada veći od 50 EUR po satu. Uz njih, Belgija (48,2 €), Holandija (45,2 €), Austrija (44,5 €), Francuska (43,7 €) i Nemačka (43,4 €) nalaze se među najskupljima.
Najniži troškovi u Istočnoj Evropi
Na drugoj strani, najniži troškovi rada su u istočnoj Evropi - Bugarska (10,6 €), Rumunija (12,5 €) i Mađarska (14,1 €). U južnoj Evropi, troškovi su umereni, ali i dalje znatno niži u poređenju sa severom: Italija (30,9 €), Španija (25,5 €), Portugal (18,2 €) i Grčka (16,7 €).
Kada se troškovi rada preračunaju u standard kupovne moći (PPS), razlike se značajno smanjuju. U tom slučaju, opseg između najniže i najviše vrednosti među zemljama EU pada sa više od pet puta na nešto više od dva puta. Tako, sat rada u PPS iznosi od 19,1 u Bugarskoj do 40,3 u Belgiji, dok Norveška ostaje na vrhu sa 40,7.
Šta sve ulazi u trošak rada?
Trošak rada ne podrazumeva samo plate, već i "neplatne" komponente kao što su socijalni doprinosi i porezi povezani sa zapošljavanjem. Učešće tih neplatnih troškova značajno varira: od svega 5% u Bugarskoj i Litvaniji do 32% u Francuskoj i Švedskoj. Prosek EU je 25%.
Ove razlike, kako ističu stručnjaci iz ETUI i ILO, odražavaju razlike u modelima socijalne zaštite. Zemlje sa univerzalnim sistemima, poput Francuske i Švedske, imaju znatno veće doprinose, jer nude duže i bolje plaćene odsustva (roditeljska, bolovanja) i šire osiguranje od nezaposlenosti.
Zašto su razlike tolike?
Prema stručnjacima, razlike u radnim troškovima određuju:
- produktivnost i ekonomska struktura – razvijenije ekonomije mogu podneti veće plate;
- institucije tržišta rada – sindikati, kolektivni ugovori i minimalne plate imaju snažan uticaj;
- troškovi života – zemlje sa većim cenama generalno imaju više plate.
U suštini, rad u Luksemburgu i Norveškoj poslodavce košta više od pet puta nego u Bugarskoj i Rumuniji, ali ta razlika postaje znatno manja kada se uzme u obzir realna kupovna moć.
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.